US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ovo se najee pos e kroz seminare obuku i treninge

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: preferiraju mala i srednja preduzeća. Izvor: Vidas-Bubanja, M., Metode i determinante stranih direktnih inves cija, Ins tut ekonomskih nauka, Beograd, 1998, str. 42 Slika br. 27. Osnovne prednos pojedinih formi tržišne ekspanzije Takođe, je važno napomenu i podelu direktnih inves cija, prema delatnos u koju se ulaže, na: Horizontalne – predstavljaju ulaganje u stranoj zemlji u is nivo industrijske delatnos kojom se preduzeće bavi i u zemlji porekla (dobri primeri su: Volkswagen-a u Škodu i Seta u Španiji). Ver kalne – predstavljaju neposredna ulaganja u različi e nivoe delatnos i različite faze internacionalizovanog ili globalizovanog lanca stvaranja tržišne vrednos : Unazad – obezbeđuju sirovine i repromaterijal u inostranstvu, odnosno, predstavljaju ulaganje kompanije u industrije i delatnos u inostranstvu koje mogu obezbedi snabdevanje proizvodnog procesa pod povoljnijim uslovima (klasični primeri ver kalno integrisanih transnacionalnih kompanija unazad su: Royal Duch/Shell, Bri sh Petroleum BP, Exxon Mobil i sl.). D ò®þÄ® Ý®Ýã à 291 Unapred – podrazumeva da kompanija želi da stavi pod kontrolu distributere i dilera u inostranstvu, obezbeđujući na taj način neposredniji i kvalitetniji kontakt sa inostranim potrošačima. Znači, kompanija nastoji da stavi pod sopstvenu kontrolu izlazni deo lanca vrednos neposrednim infiltriranjem na inostrana tržišta radi unapređenja prodaje. Konglomeratske – podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala kompanije u proizvodnju proizvoda i usluga koji nisu poklapajući sa asor manom koji se proizvodi u zemlji porekla, ni su deo jedinstvenog lanca snabdevanja koji je karakteris čan za osnovu delatnost i lanac vrednos kompanije. U pitanju su direktne inves cije u potpuno nezavisne delatnos i biznise u međunarodnim razmerama (npr. General Electric). Prema podacima WIR-a, direktne strane inves cije (priliv u toku godine) iznosile su u svetu: 58 milijardi dolara 1982. godine, odnosno, 916 milijardi dolara u 2005. godini.298 MMF smatra da ulagač najsigurnije obezbeđuje vlasništvo kada poseduje preko 50% vlasništva kapitala u preduzeću u inostranstvu u koje ulaže. Prema revidiranom izdanju MMF priručnika (Manual, 1993.), prag od 10% učešća u vlasničkom kapitalu preduzeća kvalifikuje inves tora u kategoriju stranih direktnih inves cija. Praksa je izmenila pomenute procente, u smislu da je dovoljno i 25% vlasništva (akcija), ako su ostali vlasnici usitnjeni i nepovezani (prema US Department of Commerce), a po pravilima OECD, čak 10%. Ako su ulaganja manja od 10% vrednos kapitala tre raju se por olio invescijama. Kao što smo već rekli, glavni nosioci stranih direktnih inves cija su mul nacionalne kompanije koje kapital plasiraju u skladu sa svojim interesima, ali i interesima zemlje plasmana, čiji subjek znaju da iskoriste blagode stranih direktnih inves cija. Pri tome, ova ulaganja omogućuju razvoj (ako se adekvatno koriste), a ne postoje fiksne otplate koje opterećuju platni bilans zemlje, nego sve zavisi od ostvarenog profita i izvoza, one daju pozi vne efekte i u zemljama plasmana. Sta s ka pokazuje da su mul nacionalne, transanacionalne i globalne kompanije osnovni generatori stranih direktnih inves cija. One kontrolišu oko 90% međunarodnog kretanja kapitala i oko 80% međunarodnih transfera tehnologije, znanja i iskustva. U stvaranju svetskog bruto društvenog proizvoda, svojim autpu ma one učestvuju sa 40%, a negde oko polovina svetskog uvoza i izvoza roba i usluga se takođe realizuje u njihovoj režiji.299 298 Prezentovani podaci WIR-a u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 130 299 Prema podacima u sledećem izvoru: Rakita, B., cit. delo, str. 321 292 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à EFEKTI IZ PERSPEKTIVE KOMPANIJA – INVESTITOR ZEMLJA POREKLA KAPITALA ZEMLJA DOMAĆIN KAPITALA Doprinos BDP-u Doprinos izvozu i zaposlenosti Doprinos za imidž zemlje Unapređenje proizvodnje Transferisanje tehnologije, menadžerskih veština Upošljavanje domaćih firmi Podizanje kvaliteta domaće tražnje Povećanje izvoza i zaposlenosti Visok rizik Velika finansijska i organizaciona zahtevnost PREDNOSTI Insajderski status na tržištu Potpuna kontrola Efekti ekonomije obima i singergije Aktivno konkurentsko pozicioniranje Transferisanje tehnoloških prednosti Obezbeđivanje tržišnih informacija Dobri odnosi sa vladom Odliv i iznošenje kapitala bez povratnih priliva Ako su investicije umesto izvoza, bilans plaćanja će trpeti Potpuno dislociranje proizvodnje smanjuje zaposlenost Uticaj na nacionalni suverenitet Manjak tržišne kontrole Negativan uticaj na platni bilans kroz prekomerno transferisanje sredstava i uvoz delova, sirovina NEDOSTACI Slika br. 28. Vrednovanje efekata stranih direktnih inves cija sa aspekta učesnika Raspon potencijalnih efekata stranih direktnih investicija direktni indirektni pozitivni efekti negativni efekti pozitivni efekti Kvantitet Priliv kapitala i rast zaposlenosti u propulzivnim granama SDI koj...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online