US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Poreklo izvozne robe moe bi izvoz robe domae

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ®þÄ® Ý®Ýã à I. TEKUĆE TRANSAKCIJE – SALDO TEKUĆE TRANSAKCIJE BEZ ZVANIČNE POMOĆI – SALDO Saldo robne razmene Izvoz robe Uvoz robe Saldo usluga Prihodi Rashodi Saldo robne razmene usluga Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Neto faktorski transferi (kamate) Neplaćene Plaćene Tekući transferi Bespovratni transferi II. KREDINTO-FINANSIJSKE TRANSAKCIJE – SALDO Strane direktne investicije Korišćenje srednjoročnih i dugoročnih kredita254 Otplate glavnice duga po srednjoročnim i dugoročnim kreditima Kratkoročni krediti i depoziti - neto Odložena plaćanja po osnovu nafte i gasa Ostali kapitalni prilivi Komercijalne banke (povećanje) 255 III. GREŠKE I PROPUSTI256 IV. UKUPNI BILANS V. FINANSIRANJE (promene deviznih rezervi) Narodna banka Srbije (povećanje)257 Izvor: www.nbs.rs 252253 254 Tabela br. 4. Platni bilans Srbije 255 252 Uključeni kredi MMF-a. 253 Uključeni kredi MMF-a. 254 Greške i propus obuhvataju: troškove po paritetu CIF- FOB, međuvalutne promene, kratkoročne trgovinske kredite i greške i propuste u neto iznosu. 255 Uključeni kredi MMF-a. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 247 2.2. DEFINISANJE RAVNOTEŽE U PLATNOM BILANSU Sve transakcije u tekućem i kapitalnom bilansu su: autonomne (odvijaju se nezavisno od uvida u stanje platnog bilansa, a rukovođene su profitnim ciljevima individualnih transaktora) i transakcije prilagođavanja (koje proizilaze iz stanja platnog bilansa i namenjene su njenom uravnoteženju). Pri tome, ravnoteža platnog bilansa je više teorijska nego realna konstrukcija. Ravnoteža bilansa plaćanja podrazumeva ujednačenost kreditne sa debitnom pozicijom.256 Pri tome, trebalo bi napravi razliku između: Kratkoročnih neravnoteža u platnom bilansu – koje su obično konjunktur-nog karaktera. Dugoročnih neravnoteža u platnom bilansu - koje su obično razvojnog, odnosno, strukturnog karaktera. Dugoročna neravnoteža naziva se fundamentalna neravnoteža platnog bilansa. Po pravilu, bilans tekućih transakcija, ne mora bi , pa i nije uravnotežen u toku jedne godine. U praksi postoji višak ili manjak primljenih, odnosno, izda h sredstava (ak va ili pasiva u bilansu), koji u stvari predstavlja razliku u visini kojom je do čna zemlja kredi rala inostranstvo, ili se zadužila u inostranstvu. Shodno tome, suficit u tekućem bilansu predstavlja potraživanje koje se u narednom periodu može realizova uvozom robe i usluga ili položi u devizne rezerve, dok deficit u platnom bilansu predstavlja dugovanje koje se u narednom periodu mora likvidira izvozom robe ili usluga ili smanjenjem deviznih rezervi. Drugim rečima, deficit u bilansu tekućih pokriva se suficitom kapitalnih transakcija, a suficit se izravnava odlivom kapitala (davanjem zajmova i kredita) drugim zemljama ili povećanjem deviznih rezervi zemlje sa suficitom. U skladu s m, zaduženje u inostranstvu predstavlja odloženo plaćanje. To znači da se o njemu mora vodi računa, tako da se o dospeću raspolaže sredstvima za poravnanje duga. Iz ovog razloga u platni bilans ulaze, kao ak vne stavke, i zlatne i monetarne rezerve kao izraz platežne sposobnos zemlje. Uvažavajući same karakteris ke bilansa, platni bilans se može preseca u raznim tačkama i u njima se meri stanje ravnoteže (neravnoteže) prema inostrstvu (tzv. podbilansi). Shodno tome, se kao posebna stavka u analizi izdvaja stanje izvoza i uvoza robe (tzv. robni bilans, odnosno, bilans dobara). Pošto se dodaju usluge i sve vrste transfera, dobija se tekući bilans, odnosno, bilans tekućih transakcija. Kapital se dodaje na kraju (uključujući i promene u deviznim rezervama), čime se dobija platni bilans. Pri tome, platni bilans, koji ne uključuje devizne rezerve, se zove bazični bilans. Robni bilans (pregled izvoza i uvoza robe i dobara) je uvek prvi faktor u analizi platnog bilansa, kao značajan pokazatelj, uključujući i sposobnos zemlje za ekonomske 256 Računovodstvo bilansa plaćanja zasnovano je na principima dvojnog knjigovodstva, stoga platni bilans svake zemlje mora ima saldo jednak nuli. To znači da dugovna stavka u platnom bilansu treba da bude pokrivena potražnom stavkom. Detaljnija interpretacija platnog bilansa podrazumeva i analizu pojedinih podračuna među kojima se mogu izdvoji : bilans robne razmene, bilans robe i usluga (trgovinski bilans), bilans tekućih transakcija, osnovni (bazični) bilans, modifikovani bazični platni bilans i bilans zvaničnih rezervi. 248 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à odnose sa inostranstvom. Sagledavanjem sta s čkog odnosa izvoza u odnosu na uvoz robe (materijalnih dobara) dolazimo do zaključka da li zemlja više izvozi ili uvozi, ili pak ostvaruje ravnotežu izvoza i uvoza robe. Potom, rangiranjem svih privrednih grana na osnovu stepena pokrivenos uvoza izvozom, dolazi se do važnih pokazatelja poli ke izvoza i uvoza, koja ima za cilj efikasnost nacionalne proizvodnje. Takođe, učešće izvoza i uvoza u bruto nacionalnom proizvodu se vidljivo odražava i na stanje pla...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online