US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Postoji jasna razlika izmeu realnih i nominalnih

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: privredni subjek drže novac isključivo zbog njegove funkcije sredstva razmene.18 Keynesova novčana teorija, prema kojoj postoje tri vrste potražnje za novcem u zavisnos od svrhe za koje je novac namenjen, odnosno, mo va držanja novca: Poslovna ili transakciona potražnja tj. potražnja za svakodnevnim plaćanjem poslovnih transakcija (transac on demand), čiji je osnovni uzrok vremenska nepodudarnost primanja novca i potrebe za njegovim izdavanjem (trošenjem). 19 Potražnja za novcem radi nepredviđenih ili neizvesnih plaćanja (precau onary demand). Potražnja za novcem radi špekula vnih mera (specula ve demand), koja se često zove i davanje prednos likvidnos (liquidity preference). Pri tome, trebalo bi ima u vidu da promene kamatnih stopa rezul raju promenama u zaradama na kamatonosnim vrednosnim papirima. Na sličan način su i L. Ri er, S. William i G. Udell klasifikovali monetarnu teoriju:20 Klasični osnovi, Kejnzijanski okvir. U skladu s m, dva osnovna koncepta klasičnog mišljenja o novcu i celokupnoj ekonomskoj ak vnos su Sayov zakon21 i kvan ta vna teorija. Sayov zakon naglašava da je ekonomija inherentno stabilna kod pune zaposlenos . Bilo kakva devijacija od tog nivoa ekonomske stabilnos je samo privremena. Glavni mehanizam koji unapređuje stabilnost je fleksibilnost kamatnih stopa. Štednja i inves cije se izjednačavaju putem varijacija kamatne stope, odnosno, štednja i inves cije su funkcija kamatne stope. 17 18 19 20 21 12 Babić, M., Makroekonomski modeli, Narodne novine, Zagreb, 1977., str. 135-158 Postoje če ri verzije kvan ta vne teorije: I. Fisherova teorija, teorija dohotka, kembridžska teorija i Friedmanova teorija. Prema Baumolu i Tobinu poslovna potražnja je funkcija dohotka i kamatne stope. Ri er, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2009., str. 451-579 Say-ov zakon glasi: „Ponuda stvara sopstvenu tražnju” (Ri er, Silber,Udell, cit.delo, str. 451) MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Trebalo bi naglasi da novac nema nikakvu ulogu u okviru klasičnog sistema, odnosno, novac ne igra nikakvu ulogu u realnom sektoru ekonomije. Kvan ta vna teorija novca tvrdi da je u caj novca u klasičnoj ekonomiji ograničen na nivo cena. Povećanja novčane mase povećavaju cene, a smanjenja novca smanjuju nivo cena. Novac je neutralan u odnosu ne realni sektor ekonomije. Postoji jasna razlika između realnih i nominalnih veličina. U središtu kvan ta vne teorije je stabilna tražnja za novcem. Konkretnije, tražnja za realnim novčanim saldima je predvidiv deo realnog društvenog bruto proizvoda.22 Kvan ta vna teorija može da se posmatra i kao stav o tome šta određuje ukupnu tražnju za robom i uslugama. Konkretno, ona kaže da povećanje novčane mase povećava ukupnu tražnju. Sa ukupnom ponudom, fiksnom kod pune zaposlenos , u caj povećanja novčane mase je povećanje cena. Moderni monetaris tre raju kvan ta vnu teoriju mnogo fleksibilnije nego što su to činili njihovi klasični preci. Novac u če na trošenje na predvidiv način a ne na rigidan numerički način. Dalje, ako je ekonomija ispod pune zaposlenos , čak i realni autput može da reaguje na promene novčane mase. Ali prirodna tendencija prema punoj zaposlenos eliminiše svaki sistema čan u caj promena novčane mase na realni autput. Kejnzijanska analiza tvrdi da nivo proizvodnje određuje agregatna tražnja roba i usluga.23 Keynes nije smatrao da će fluktuirajuće cene i kamatne stope usmerava nivo ekonomske ak vnos ka punoj zaposlenos , posebno u kratkom vremenskom periodu. Kejnzijanski model se fokusira na determinante agregatne tražnje da bi se odredio nivo proizvodnje. Tražnja se deli na ličnu potrošnju, inves cije i državne troškove. Za kejnzijance funkcija lične potrošnje je ključni bihevioris čki odnos zato što im omogućava da objasne kako potrošačko trošenje varira prema prihodu. Državni troškovi i oporezivanje igraju važnu ulogu u cajem na nivo agregatne tražnje. Promene poreza i državnih troškova imaju višestruki efekat na prihod i mogu se koris da se neutrališu efek autonomnih promena inves cija na bruto društveni proizvod. Prema kejnzijancima, ponuda i tražnja za novcem određuju nivo kamatnih stopa. Ovaj zaključak proizilazi iz bihevioris čke pretpostavke da je tražnja za novcem osetljiva na kamatu uz činjenicu da se nivo cena ne menja. U kejnzijanskom svetu promene novčane mase menjaju nivo kamatnih stopa. U caj na ekonomsku ak vnost se onda određuje reakcijom inves cione potrošnje i kasnijim mul plikatorskim efek ma na bruto društveni proizvod.24 22 23 24 Kvan ta vna teorija je izvor popularnog mišljenja da inflacija dolazi kada „previše novca juri premalo robe“. U skladu s m inflacija je monetarni fenomen. Agregatna tražnja predstavlja količinu dobara i usluga koje domaćinstva, preduzeća i vlada žele da kupe pri bilo kom nivou cena. Agregatna po...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online