US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Potrebnog iznosa neplasiranih sredstava radi

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ne, dugoročni, dugoročni depozi u dinarima, dugoročni depozi u devizama, depozi za stambenokomunalnu izgradnju). Kreditni potencijal je jednak razlici finansijskog potencijala banke, i zbira obavezne rezerve i rezerve likvidnos . Inves cioni potencijal u strukturi finansijskog potencijala predstavlja raspoloživi deo finansijskog potencijala za sve vrste plasmana koje banka ima. U praksi je inves cioni potencijal banke maksimalni iznos plasmana pri kome likvidnost banke nije ugrožena. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 57 U skladu s m, količinu novca (M), možemo definisa kao rezultat procesa koji uključuje tri grupe transakcija: Kreiranje novca putem plasmana monetarnih ins tucija, što će bi izraženo oznakom K (ukupni plasmani monetarnih ins tucija u korist nemonetarnih subjekata). Prelivanje novca u nemonetarne depozite monetarnih ins tucija, što će bi izraženo oznakom N (ukupan iznos nemonetarnih obaveza monetarnih ins tucija prema domaćim nemonetarnim subjek ma). Kreiranja (povlačenja) novca putem deviznih transakcija vezanih za promene njihovih obaveza i potraživanja, što će bi izraženo oznakom F (neto iznos potraživanja monetarnih ins tucija od inostranih subjekata /+ ako su potraživanja veća od obaveza, - ako su potraživanja manja od obaveza/). Prema tome, količinu novca matema čki izražavamo na sledeći način: M =K−N+F Na ovaj način, u definiciju monetarnog mul plikatora su uključene varijable koje reprezentuju široki kompleks kreiranja i povlačenja novca: transakcije između domaćih subjekata i sa inostranim subjek ma, transakcije koje su zavisne od monetarnih ins tucija i transakcije zavisne od autonomnog ponašanja nemonetarnih subjekata. Sličan pristup, ćemo primeni i kod definicije primarne emisije (B), koju žemo definisa sa strane držalaca primarnog novca u procesu monetarne mul plikacije (centralne banke, ostalih monetarnih ins tucija i nemonetarnih subjekata /domaćih i stranih/). Na ovaj način pos žemo da sagledamo, kako svojim ponašanjem u pogledu držanja primarnog novca učesnici finansijskog tržišta u ču na monetarnu mul plikaciju. Matema čki ćemo isto izrazi sledećom jednačinom: B = R + G + MC + NC R je rezervni novac kod monetarnih ins tucija, tj. primarni novac na žiro i sličnim računima monetarnih ins tucija kod centralne banke. G je gotov novac u op caju, tj. novčanice i kovani novac kod nemonetarnih subjekata. MC je depozitni potencijal nemonetarnih subjekata kod centralne banke. NC su nemonetarne obaveze kod centralne banke. Pošto smo definisali novčanu masu i primarni novac, možemo pristupi definisanju monetarnog mul plikatora. Matema čki to iskazujemo sledećom jednačinom: m= K−N+F R + G + MC + NC Shodno prethodno rečenom, možemo zaključi da ova jednačina uključuje sedam vrsta transakcija i če ri grupe subjekata: centralnu banku, ostale monetarne ins tucije, 58 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à domaće i inostrane nemonetarne subjekte. Činioci brojioca monetarnog mul plikatora izražavaju proces kreiranja i povlačenja novčane mase, dok činioci imenioca izražavaju ponašanje navedenih subjekata u pogledu držanja primarnog novca (u apsolutnim iznosima). Ukoliko bi činioce jednačine monetarnog mul plikatora iskazali u rela vnim (pogodnim) odnosima, mogli bismo monetarni mul plikator (m) iskaza kao zbir tri posebna mul plikatora: kreditnog ( mk ), prelivanja novca u nemo-netarne obaveze monetarnih ins tucija ( mn ) i deviznih transakcija mone-tarnih ins tucija ( m f ). 60 m = mk − mn + m f Uobičajeno je da monetarni mul plikator ima vrednost veću od jedinice i da ima pozi van znak. Među m, može se desi da ima i druge vrednos : Pozi van znak i vrednost veća od jedan, može se javi u dve varijante: (1) pozivna (porast primarnog novca i porast primarne mase) i (2) nega vna vrednost (smanjenje primarnog novca, praćeno smanjenjem novčane mase). Vrednost manja od jedan, može se javi u dve varijante: (1) rela vno veće prelivanje novca u nemonetarne obaveze monetarnih ins tucija i malim efektom kreiranja novca putem deviznih transakcija monetarnih ins tucija (i obrnuto). (2) povećani odliv primarnog novca van monetarnih ins tucija u slučaju kreiranja i manjim odlivom primarnog novca od strane centralne banke. Nega vna vrednost monetarnog mul plikatora, se može javi u dve varijante: (1) povlačenje primarnog novca, što je praćeno povećanjem količine novca, (2) kreiranje primarnog novca, što je praćeno smanjenjem količine novca.61 I na kraju možemo spomenu definiciju monetarnog mul plikatora (baziranu na prethodno izvedenoj jednakos ), kao funkcije šest koeficijenata ponašanja d m , l, g, r0 , r1 i r2 (ili kako su ih nazvali M. Friedman, A. Schwartz i P. Cagan neposrednim determinantama monetarnog mul plikatora), koje su rezultat funkcije tražnje za gotovim novcem i depozitnim novcem nebankarskih privrednih subjekata, funkcije tražnje za ukupnim rezervama likvidnih sredstava poslovnih banaka i funkcija ponude ukupnih depozita svih nebankarskih subjekata kod banaka.62 60 61 62 Pomenu cilj se ost...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online