US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Predsednik ecb i ostali lanovi izvrnog odbora imaju

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ipa. Jedinstveno evropsko tržište je počelo da funkcioniše 1993. godine, a stvaralo se prema direk vama EU, odnosno, vladama zemalja članica – rečeno je koje promene moraju da uvedu da bi ostvarile če ri cilja: 205 Izuzetak je postojao kod osetljivih proizvoda (aluminijuma, cinka, olova, pamučnog teks la, poljoprivrede i dr.), gde je rok ukidanja carina bio nešto duži. 206 Na zvaničnom sajtu Evropske unije, ona je definisana kao “porodica demokratskih evropskih zemalja, posvećenih zajedničkom radu za mir i prosparitet”. 207 Glavni organi za upravljanje Unijom su: 1) Evropski parlament sa sedištem u Strazburu - predstavlja narode država članica i njegovi poslanici se neposredno biraju. 2) Evropska komisija - predstavlja najviši organ EU (Vladu). 3) Evropski savet - nije formalno posmatralno telo EU, već ga čine šefovi država i vlada zemalja članica EU, kao i predsednik Evropske komisije. Minimalno dva puta godišnje održava samite, čiji se zaključci koriste kao smernice u radu organa i ins tucija EU. 4) Savet ministara - je najvažnije telo EU koje objedinjuje zakonodavne i izvršne funkcije, a nadležan je za donošenje propisa i usaglašavanje poli ka zemalja članica. 5) Sud pravde, 6) Finansijski sud. Evropske direk ve su osnažene, kao osnovni zakonski ak EU, mada postoje i uredbe, odluke, uputstva, preporuke i pravilnici. Tokom 2004. godine je usvojen prvi Nacrt ustava EU, koji bi se primenjivao kada ga ra fikuju sve zemlje članice. Među m, ustav nije ra fikovan pošto nije prošao na referendumu u Nemačkoj i Francuskoj, zbog čega se odustalo od ustava kao glavnog akta Unije. Tako da je na pedesetogodišnjicu Unije usvojen manje značajan dokument Sporazum o daljem razvoju Unije tzv. Lisabonski sporazum. I na kraju ćemo spomenu Evrostat, sta s čki zavod evrospkih zajednica, koji je osnovan 1953. godine i ima status generalnog direktora Evropske komisije. Osnovne funkcije Evrostata su: pružanje neophodnih sta s čkih podataka ins tucijama EU kako bi mogle da analiziraju, vode i procenjuju komunitarne poli ke, kao i snabdevanje javnih ustanova, preduzeća, obrazovnih ustanova, novinara i građana komunitarnim sta s čkim pdacima. Evrostat deluje u skladu sa principima naučne nepristaranos , verodostojnos i objek vnos . Sedište Evrostata je u Luksemburgu. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 191 Slobodno kretanje dobara, usluga, radne snage i kapitala između zemalja članica EU. Usaglašavanje rela vnih zakona, propisa i administra vnih odredbi između zemalja članica (u segmentu poljoprivrede, osnivanja preduzeća, poli ke kvaliteta, naučno-tehnološke poli ke, poli ke saobraćaja, poli ke u oblas ekologije, an monopolske pol ke, i propisi o zaš potrošača). Zajednička poli ka na području EU u pogledu konkurencije koju sprovodi Evropska komisija. Sistem zajedničkih eksternih carinskih tarifa u odnosu na zemlje koje nisu članice EU. Evropska unija ima značajnu privrednu snagu, koja se ogleda u: bruto društvenom proizvodu (u 2007. godini iznosi 15.000 milijardi dolara, što je nešto više od SAD-a), dohodak po glavi stanovnika (u 2005. godini je iznosio 30.000 dolara), učešću u bruto društvenom proizvodu (30% u 2007.godini), učešće u svetskoj trgovini (39% u 2007. godini), učešću spoljne trgovine u bruto društvenom proizvodu (25%). 208 Evropska unija je prošla značajan put integracije od ukidanja međusobnih carina i uvođenja zajedničke carinske tarife prema trećim zemljama, slobode u kretanju tehnologije, radne snage i kapitala, uvođenja monetarne saradnje, pa do kompleksne ekonomske i monetarne poli čke integacije, uključujući i socijalnu poli ku, unutrašnju bezbednost i spoljnu poli ku. Članice unije se trude da unaprede evropsku industriju, kroz pods caje brzom usaglašavanju najvažnijih grana privrede. Takođe, postoji zajednička poli ka razvoja svih važnih sektora privrede (energija, čelik, poljoprivreda, saobraćaj, nauka, tehnologija). Intenzivna saradnja je ostvarena i u tehnološki intenzivnim industrijama: kompjuteri, elektronika, vazduhoplovstvo i oprema za nuklearnu energiju. To u krajnjoj instanci u če na položaj i sistem odnosa u ukupnoj svetskoj privredi. Trebalo bi ima u vidu da se u ekonomskoj oblas nadležnos Unije stalno proširuju. Takođe, prak čno je Unija objedinila u domen zajedničke poli ke: Monetarnu poli ku i delimično fiskalnu poli ku. Spoljnotrgovinsku poli ku (zajedničko tržište). Poljoprivrednu poli ku. Poli ku kretanja građana i zapošljavanja. Naučno tehnološku poli ku. Poli ku saobraćaja. Poli ku životne sredine. An monopolsku poli ku. Zaš tu potrošača. 208 Prema podacima Finanzstandorf Deutschland, decembar 2004, u sledećem izvoru: Unković, M., Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 270 192 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Rimskim ugovorom je predviđeno formiranje zajedničkog tržišta, progresivno ukidanje prepreka trgovine, kao i slobodna cirkulacija robe, usluga, radne sn...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online