US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Pri tome od pravovremenos i adekvatnos informacija

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: Analysis, Federal Reserve Bank of New York, Quarterly Review, Special Issue, May 1989, pg. 34-41 i Davis, F., Intermediate Targets and Indicators for Monetary Policy: An Introduc on to the Issues, Federal Reserve Bank of New York, Quarterly Revies, summer 1990, pg. 71-82 U poslednje vreme neki ekonomis često is ču ulogu intemedijarnih ciljeva u rešavanju mogućeg konflikta između kratkoročne i dugoročne op malne poli ke. Taj konflikt je označen kao „problem vremenske doslednos “. S mula vna monetarna poli ka, koja se čini privlačnom kada se imaju u vidu kratki vremenski intervali, tokom dugog roka će jednostavno vodi samo u višu inflaciju, bez bilo kakvih rezultata na planu povećanja proizvodnje. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 9.3. IZBOR CILJNE INTERMEDIJARNE MONETARNE VARIJABLE Uvažavajući prethodna izlaganja, možemo konstatova da izbor ciljne intermedijarne monetarne varijable od strane centralne banke zavisi od: Krajnjeg cilja monetarne poli ke, koji je u većini zemalja prilično neodređen. Svodi se na podržavanja stabilnog monternog sistema, odnosno, stabilnih monetarnih kurseva. Među m, u praksi je monetarna poli ka uključena u ostvarenje krajnjih ciljeva ekonomske poli ke, kao što su: puna zaposlenost, povećanje stope privrednog rasta, stabilan nivo cena i/ili neravnotežan trgovinski bilans. Prihvaćenog stanovišta o transmisionom mehanizmu monetarne politke – u smislu da li je (1) kamatna stopa (povezuje finansijski i realni sektor; interpretacija je da njeno opadanje predstavlja rezultat ekspanzivane monetarne poli ke, dok je porast kamatnih stopa rezultat restrik vne monetarne poli ke) ili (2) količina novca (stabilna funkcija realnog dohotka i kamatnih stopa; rezul ra imovinskim efektom, tj. smanjenjem ili povećanjem realnih novčanih sredstava) glavna ciljna intermedijarna varijabla monetarne poli ke. Poli čkog okruženja u kojem se sprovodi monetarna poli ka, pri čemu je od krucijalnog značaja karakter ins tucionalnog odnosa između države i centralne banke. Znači, stepen poli čke zavisnos ili nezavisnos centralne banke od poli čkog okruženja determiniše izbor intermedijarne varijable. Ukoliko je centralna banka bliska sa vladom, ministarstvima i drugim državnim agencijama, njeni intermedijarni ciljevi i indikatori će bi u skladu sa kranjim ciljevima te poli ke, što znači da će u potpunos podržava fiskalnu poli ku države. 97 Prihvaćenog sistema deviznih kurseva koji se primenjuje u konkretnoj zemlji – fiksni ili fluktuirajući devizni kurs. Ukoliko se centralna banka opredeli za fluktuirajući devizni kurs, njeni intermedijarni indikatori će bi monetarni agrega . U slučaju fiksnog deviznog krusa monetarni agrega nemaju smisla. 9.4. MONETARNI AGREGATI KAO INTERMEDIJARNI CILJEVI Novčana masa sa različi m širinama obuhvata, je poslednjih trideset godina bila najčešća varijabla koju su ekonomis koris li za intermedijarno targe ranje. Vrlo široko je bila primenjena monetarna poli ka programiranja rasta monetarnih agregata na godišnjoj osnovi. Razlog za to su bili problem sa korišćenjem nominalnih kamatnih stopa, u uslovima povećane inflacije i narastanja inflacionih očekivanja privrednih subjekata. Usled porasta inflacije i inflatornih očekivanja moglo je da dođe do pada realnih kamatnih stopa, iako su nominalne kamatne stope ostajale nepromenjne ili su čak rasle. 97 To znači da će centralna banka mora ili da finansira obimne programe državne (javne) potrošnje, da podržava poli ku niskih kamatnih stopa ili da s muliše privredu sa dodatom likvidnošću. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 93 Takođe, realne kamatne stope su prihvatane (od strane ekonomista) kao značajne varijable za odluke privrednih subjekata u pogledu njihove potrošnje u razvijenim tržišnim privredama. Kamatne stope mogu da pruže pogrešan u sak o stavu monetarne poli ke, ukoliko je do promena kamatnih stopa dolazilo pod u cajem promena u agregatnoj tražnji. Centralne banke, su s toga, bile prinuđene da podjednaku pažnju posvete i kretanju kamatnih stopa i varijablama kao što su rezerve likvidnih sredstava i/ili količini novca u op caju, kako bi se jasnije pokazalo da li je monetarna poli ka bila restrik vna ili ekspanzivna, odnosno, da li je uspostavljena dugoročna strategija snižavanja inflacije.98 Prema monetaris ma, monetarno regulisanje je presudni faktor za sprečavanje inflacije na dugi rok. Polazište ovakvog stava je u uzročnos egzogeno determinisane ponude primarnog novca, rezervi likvidnih sredstava banaka i gotovog novca, prema količini novca u op caju, stabilnim, odnosno, predvidljivim monetarnim mul plikatorom (m) koji služi kao spona između varijable primarnog novca (B) i količine novca u op caju (M).99 Među m, stvarnost je mnogo kompleksnija, i uloga monetarnih agregata, kao intermedijarnih ciljeva i indikatora monetarne poli ke, odstupa od nekih pretpostavljenih postulata. Shodno tome, centralna banka bi pri...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online