US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Realizuju se izmeu dva partnera bez posredovanja

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ò®þÄ® Ý®Ýã à 251 U 1985. godini robni uvoz u Jugoslaviji je bio pokriven robnim izvozom sa 87%. Suficit u bilansu usluga je poboljšao ovaj procenat na 107%. S obzirom na to da je u transferima bilans bio nega van (kada se oni uključe), koeficijent pokrića deviznog odliva deviznim prilivom smanjuje se na 105%. Međtuim, to je još uvek suficit od 873 miliona dolara koji je plasiran kroz izvoz kapitala u inostranstvo i povećanje deviznih rezervi zemlje. To i dalje znači da je zbir ak ve i pasive platnog bilansa uravnotežen (saldo nula). Ukoliko se gledaju sta s čki podaci za Srbiju, od kraja 1991. godine (kada su krenule sankcije UN, a kasnije i agresija NATO pakta na našu zemlju), platni bilans naže zemlje doživljava potpuni kolaps. Deficit platnog bilansa (bilans dobara) je iznosio preko 7 milijardi dolara ili 13% bruto društvenog proizvoda (a normalno je 8%) u 2006. godini. Spoljni dug je povećan na preko 25 milijardi dolara, kako zbog porkića deficita tako i zbog starih dugova. Trebalo bi ima u vidu da devizne rezerve nisu smanjene, zbog prodaje imovine po osnovu priva zacije domaće privrede, povećanih doznaka radnika iz inostranstva i prodaje bankama ranije devizne štednje građana (koju drže u slamarici). 2.3. FAKTORI KOJI UTIČU NA STANJE U PLATNOM BILANSU Faktori koji determinišu stanje platnog bilansa bilo koje zemlje imaju svoju domaću i inostranu komponentu. Pri tome, mogu bi objek vno uslovljeni i/ili izazvani određenim ponašanjem subjekata u društvenoj reprodukciji, a dele se još na konjukturne (kratkoročne) i strukture (dugoročne). Dugo vremena su ekonomis uzroke neravnoteže platnog bilansa striktno podvojeno delili na: Monetarne, koji imaju primat u vreme delovanja zakona liberalne privrede. Najviše pažnje pridaje se većoj stopi rasta cena (inflaciji) u zemlji nego u inostranstvu, a kao posledica visoke novčane mase i preterane novčane emisije. Inflacija devalvira kamate i devizni kurs, pa to još više pospešuje monetarnu neravnotežu. Realne, koji proizilaze iz stope privrednog rasta, koja je osnov zarade dohotka (plate, inves cije, budžetska potrošnja), odnosno, od odnosa ponude i tražnje u nacionalnoj privredi (tj. strukture nacionalne privrede). Prema engleskom anali čaru platnog bilansa James Midu, miks mera ekonomske poli ke (koje su rezultat integracije monetarnih i realnih faktora), determiniše ravnotežu platnog bilansa. Prema Kindlebergeru faktori platnobilansne neravnoteže su:260 Faktori preterane uvozne tražnje i nedovoljne izvozne ponude i inflacija. Nepovoljni odnos u međunarodnom kretanju kapitala. Neadekvatno prilagođavanje deviznog kursa. 260 Prezentovan stav Kindlebergera iz dela: Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 390-397, u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 177. 252 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Profesor S. Obradović u najznačajnije faktore deficita platnog bilansa ubraja:261 Dinamiku privrednog rasta. Disproporcije u privrednoj strukturi. Veću stopu inflacije u zemlji u odnosu na strane zemlje. Neravnotežu platnog bilansa profesor M.Ćirović vezuje za:262 Ukupna kretanja u društvenoj reprordukciji iz kojih proizilazi deficitarnost faktora proizvodnje u odnosu na željenu stopu rasta i nužne strukture promene u privredi. Različito delovanje privrednih kriza i konjunkturnih kretanja u svetu na pojedine zemlje. Profesor O. Kovač najveću pažnju pridaje tempu privrednog rasta, kao uzročniku neravnoteže platnog bilansa. On je dokazao, na samostalno urađenom modelu na primeru Jugoslavije, da bi:263 Pri stopi rasta društvenog proizvoda od 8%, deficit platnog bilansa rastao po stopi od 11,7%. Da bi se ostvarila ova stopa rasta, potrebno je da inves cije rastu po stopi od 8,3% prosečno godišnje, uvoz repromaterijala po stopi 13,9%, opreme 4,2% i robe široke potrošnje 7,1% odnosno deficit platnog bilansa 11,7%. Pri stopi rasta od 10%, deficit bi rastao prosečno godišnje za čitavih 17,7%. Kod ove stope rasta deficit se rapidno uvećava. Podaci se odnose na period 19521969. godine. Ovo je logična pretpostavka pošto razvoj zahteva visoki uvoz, a istovremeno se i proizvedena domaća roba usmerava na domaće tržište gde je tražnja visoka, pa deficit nastaje i na strani povećanog uvoza i na strani smanjenog izvoza. I na kraju, spomenućemo teoriju suvišne potrošnje u odnosu na nedovoljnu proizvodnju, S. Alexandera (1959). Analizirajući pojedine stavke u strukturi potrošnje i platnog bilansa (reprodukciona, lična i opšta potrošnja), iznosi stav da deficit tekućeg bilansa proizilazi iz veće ukupne domaće potrošnje od ukupne domaće proizvodnje.264 Agregatnim bilansima nacionalne privrede se najbolje objašnjava pomenuta teorija. Relevantno je uspostavljanje sledećih odnosa: ravnoteža platnog bilansa: Y - Y1 = X - M suficit platnog bilansa za: Y > Y1= X > M deficit platnog bilansa za: Y < Y1= X < M 261 Prezentovan stav S.Obradovića iz dela: Problemi platnog bilansa Jugoslavije, Savremena...
View Full Document

{[ snackBarMessage ]}

Ask a homework question - tutors are online