US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

S obzirom na to da je tehnologija najdinaminiji

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: es ranja su efikasnost tržišta kapitala, racionalnost inves ranja i promptna likvidnost. Profi , kamate, dividende i devizni kurs bitno u ču na mo ve međunarodnog inves ranja. Parametri koji se uzimaju u obzir prilikom opredeljenja kapitala za inves ranje u određeni objekat su: rentabilnost, likvidnost i sigurnost. U skladu s m, poli čki i valutni rizici, pogotovo nelikvidnost zemlje, smanjuju prilive kapitala u određenu zemlju. U slučaju kada je veći deficit 287 Cit.definicija iz sledećeg izvora: Unković, M., cit. delo, str. 127 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 281 platnog bilansa i deficit budžeta, kao i poli čka nestabilnost, kapital beži iz te zemlje. Takođe, liberalizacija međunarodnog kretanja kapitala povećava svetsku proizvodnju, efikasnost i konkurentnost, a obeshrabruje špekulante, koji štete svetskoj privredi. U slučaju zemalja iz kojih se kapital masovno seli, što ugrožava privrede i razvoj h zemalja, podrazumeva se traženje i uspostavljanje kontrolnih i regulacionih mehanizama za smanjenje odliva kapitala. Pri tome, opšte je stanovište da se privatni kapital plasira prema ekonomskim interesima i mo vima (kao što su: ostvarivanje visokih profita koji su vezani za nivo stope rasta u zemlji plasmana, proširenje tržišta plasmana, snabdevanje sirovinama, je ina radna snaga, zaobilaženje carinskih barijera, itd.), a javni kapital na osnovu širih društvenopoli čkih interesa. Kapital odlazi tamo gde je veća sigurnost i gde sudstvo nije korumpirano. Trebalo bi ima u vidu da su inves cije osnovni pokretač ekonomskog razvoja. Ukoliko govorimo o zemljama u razvoju, priliv kapitala je mo visan potrebom za svežim kapitalom, bez čije ak vne upotrebe nije moguće pokrenu razvojni proces. Pri tome, treba ima u vidu da strani kapital može pokrenu razvoj, ali dugoročno posmatrano, razvoj mora bi baziran na domaćoj štednji i inves cijama, s obzirom na to da je strani kapital dug koji treba vraća . U slučaju pravilnog inves ranja stranog kapitala, može se obezbedi pozi van u caj na osnovne ekonomske pokazatelje: Privredni rast – postoje različi primeri u praksi. Na primer, Španija i Portugalija, su po ulasku u Evropsku uniju, ostvarili privredni rast koji je 30% obezbeđen inves cijama iz fondova Evropske zajednice. Zaposlenost – postoje is primeri kao i za privredni rast. Inflaciju - po definiciji je pozi van u caj, obzirom da se nasuprot is h novčanih sredstava na strani tražnje, prilivaju povećani robni fondovi, kao ojačana ponuda iz inostranstva. Platni bilans - pozi vno u če na platni bilans i zemalja korisnica i zemalja plasmana kapitala. Kod zemalja korisnica jer povećava uvoz koji će se tek kasnije otplaćiva , a kod zemalja plasmana jer povećava ekonomiju obima i donosi zarade na plasirani kapital. Ukoliko se kapital ne inves ra korisno u razvoj, onda predstavlja samo stavku potrošnje koja će se kasnije otplaćiva iz domaće proizvodnje, što je posebno problem kod zemalja nekonver bilne valute. Ovakav primer je naša zemlja, naročito posle 2000. godine. Bitno je istaći da je izvoz kapitala poslednja faza liberalizacije deviznog tržišta, vezana za transferabilnost i konver bilnost domaće valute, koju nije lako dos ći. Mul nacionalne kompanije, komercijalne banke, države i inves cioni fondovi su glavni inves tori međunarodnog kapitala. U skladu s m ko je davalac (izvoznik) kapitala, možemo govori o: 282 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à privatnom kapitalu, koji plasiraju mul nacionalne kompanije, banke i fondovi; javnom kapitalu, koji plasiraju države, državni fondovi i međunarodne finansijske ins tucije. Kapital se između zemalja kreće u tri osnovna oblika (što je prikazano slikom br. 24, odnosno, njihova dekompozicija grafikom br. 6):288 Strane direktne inves cije, Strane por olio inves cije, Zajmovi i kredi . STRANE DIREKTNE INVESTICIJE Green field Joint venture Ulaganje kapitala STRANE PORTFOLIO INVESTICIJE Tržište kapitala Primarno Sekundardno ZAJMOVI I KREDITI Komercijalne banke Međunarodne finansijske institucije Organizacije za finansiranje izvoznih poslova Slika br. 24. Oblici međunarodnog kretanja kapitala Izvor: Vidas-Bubanja, M., Metode i determinante stranih direktnih inves cija, Ins tut ekonomskih nauka, Beograd, 1998, str. 17 Grafikon br. 6. Dekompozicija stranih inves cija 288 Kretanje kapitala između zemalja preuzeto iz sledećeg izvora: Unković, M., cit. delo, str. 128. U ekonomskoj literature se sreće isto stanovište šta su najznačajniji oblici međunarodnog kretanja kapitala, ali različit primat se daje pojedinim oblicima međunarodnog kretanja kapitala. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 283 Možemo istaći da su pokretački razlozi za međunarodna zajednička ulaganja: pravnoregula vnog karaktera, tržišno-konkurentnog karaktera, poslovno-upravljačkog karaktera i oportunis čkog karaktera. Pri tome, slabe strane međunarodnih zajedničkih ulaganja su: otežana kontrola, poslovna zavisnost i upravljački konflik . 289 Vrlo je važno naglasi d...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online