US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

S ozbirom na to da joj izdvojena novana sredstva kod

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: a nosilaca monetarne pol ke. Najčešće korišćeni su: regulisanje kamatne stope i mere regulisanja porasta plasmana banaka i drugih finansijskih ins tucija (kreditni limit). Indirektni instrumen , deluju koristeći odnos između novčane mase i primarnog novca, kao i monopolski položaj centralne banke u pogledu kreiranja primarnog novca. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 145 U skladu sa prethodnim konceptom, je i podela instrumenata na dve osnovne grupe: Kvan ta vni instrumen , deluju samo globalno u celoj privredi. Osnovni oblici kvan ta vnih instrumenata monetarne poli ke su: poli ka obaveznih rezervi, poli ka eskontne i uopšte kamatne stope, i poli ka otvorenog tržišta. Kvalita vni instrumen , deluju selek vno u pogledu vrste kredita, korisnika, namene, načina korišćenja, rokova, kamate i sl. Izbor konkretnih instrumenata monetarne poli ke je determinisan stepenom razvijenos i specifičnošću finansijskog sistema nacionalne ekonomije. U našoj zemlji, osnovna podela instrumenata monetarne poli ke se može učini tako što bi se pošlo od kriterijuma namere centralne banke – da li centralna banka želi da u če na ponudu ili pak na tražnju kredita: Instrumen regulisanja ponude kredita, koji obuhvataju: (1) instrumente regulisanja primarnog novca, kao što su: kredi ranje od strane centralne banke, izdavanje obveznica i blagajničkih zapisa, kupovina i prodaja har ja od vrednos i mone zacija drugih finansijskih oblika, kupovina i prodaja deviza i stranih valuta; (2) instrumente regulisanja monetarnog mul plikatora, kao što su: određivanje (i promene) visine i osnovice obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne banke i drugi obavezni depozi kod centralne banke; i (3) druge instrumente regulisanja ponude kredita, kao što su: propisivanje minimalnih uslova likvidnos banaka i ročne strukture plasmana, ograničavanje obima kredita (plasmana) banaka i međubankarski sporazumi o kredi ranju. Instrumen regulisanja tražnje kredita, koji obuhvataju određivanje kamatne stope za kredite iz primarne emisije centralne banke i propisivanje minimalnih opš h uslova kreditne sposobnos zajmotražioca. 15.2. ESKONTNA (DISKONTNA) STOPA KAO INSTRUMENT MONETARNE POLITIKE Nivo privredne razvijenos i struktura finansijskog sistema u konkretnoj zemlji determinišu koje metode će centralna banka izabra za svoje delovanje. Putem diskontne stope i operacija na otvorenom tržištu centralna banka obavlja kontrolu rada novčanog tržišta. Konkretno, to znači održavanje potrebne ravnoteže ponude i tražnje na novčanom tržištu, regulisanjem obavljanja transakcija visinom kamatne stope, odnosno, kupovinom i prodajom har ja od vrednos . Na ovaj način se pos že direktan u caj na kreditni potencijal i likvidnost banaka, način formiranja kamatnih stopa na tržištu, kao i održavanje mo va vlasnika slobodnih novčanih sredstava za ulaganje u har je od vrednos .155 155 Opširnije o eskontnoj stopi pogleda sledeće izvore: Rich, G., Swiss and United States Monetary 146 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Eskontna stopa je instrument monetarne poli ke preko koga centralna poli ka vrši monetarnu kontrolu i monetarno upravljanje u skladu sa postavljenim ciljevima monetarne poli ke. U skladu s m eskontna (ili diskontna) poli ka se sastoji u podizanju ili spuštanju visine kamatne stope po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama (određivanje cene kredita – reeskontnih ili drugih oblika) radi delovanja na tržištu novca i kredita, troškove kredita i kreditni potencijal. Delovanjem na kreditni potencijal banaka (determiniše visinu kamate po kojoj će poslovne banke odobrava kredite svojim klijen ma), centralna banka nastoji da deluje na ukupne robnonovčane odnose, zaposlenost i stopu rasta, odnosno, nacionalni dohodak (i platni bilans). Eskontna poli ka obuhvata čitav niz ak vnos : operisanje eskontnom stopom (po kojoj centralna banka prima u reeskont od poslovnih banaka menice i druge vrednosne papire), uslovi reeskonta, vrste poslovnih ak vnos koje se reeskontuju, rokovi reeskonta, procenat reeskonta i dr. Ukoliko dođe do smanjenja eskontne stope trebalo bi automatski da dođe do povećanja tražnje za bankarskim kredi ma (što bi trebalo da rezul ra povećanjem kvantuma primarnog novca). I obrnuto, povećanje eskontne stope trebalo bi da dovede do smanjenja tražnje kredita (što dalje u če na smanjivanje rezervi likvidnih sredstava banaka i obima primarnog novca). Možemo zaključi , da promenama u visini eskontne stope centralna banka nastoji da deluje na ponudu i tražnju novca na novčanom tržištu i uslove koji vladaju na području kamatne poli ke u celom kreditnom sistemu. 156 U praksi je veoma teško prezicno predvide efekat određene promene diskontne stope na obim zaduženja banaka kod centralne banke i, u skladu s m, i na sam obim novčane mase. Razlozi za to su: Stepen zavisnos poslovnih banaka od dopunskih sredstava likvidnos koja po ču od kredita centralne...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online