US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Sadraj bankarske garancije je strogo formalno denisan

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: e želi da investira na kratak rok od 3 meseca. Kompanija procenjuje da je dolar precenjen u odnosu na jen i da će u navedenom periodu depresirati. Trenutni odnos dolara i jena je 1dolar =120 jena tako da kompanija za 10 miliona dolara može dobiti 1,2 milijarde jena (10.000.000 dolara x 120 jena = 1.200.000.000 jena). U sledeća tri meseca dolar zaista depresira na nivo odnosa 1 dolar = 100 jena. Ako sada kompanija svojih 1,2 milijarde jena ponovo prebaci u dolare, dobiće 12 miliona dolara i ostvariti profit od 2 miliona na valutnoj špekulaciji. Da se predviđanje kompanije nije ostvarilo i da dolar nije devalvirao već apresirao, kompanija bi bila na gubitku. Izvor: Hill, W.L.C., Global Business Today, McGraw Hill, Internationa Edition, New York, 2008, pg. 298. 232 Faktori koji determinišu kretanje deviznog kursa su: Kretanje cena u zemlji u odnosu na inostrane cene. Odnos ponude i tražnje deviza, odnosno, stanje platnog bilansa. Kretanje deviznih rezervi. Kretanje kamatnih stopa i deficit budžeta. BOKS 2.1.4. – SPOT DEVIZNI KURSEVI Ako je tražnja za dolarima velika, a ponuda mala, a sa druge strane tražnja za funtom je mala u odnosu na ponudu, rezultat ovog odnosa će biti rast vrednosti dolara u odnosu na funtu čija će vrednost da pada. U toku radnog dana berze iz sata u sat za jednu funtu biće moguće kupiti sve manje dolara. Dolar je apresirao, a funta je depresirala. Izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike & FEFA, Beograd, 2009., str. 354 232 U sledećem izvoru: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit. delo, str. 351 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 223 Trebalo bi ima u vidu da savremeni robni novac svoju stabilnost zasniva na robi i poverenju u državu, umesto na zlatu (kao što je bio to slučaj u vreme zlatnog standarda). BOKS 2.1.5. – KAKO PROMENA SPOT KURSA MOŽE BITI PROBLEMATIČNA ZA KOMPANIJE Američka kompanija uvozi lap-top računare iz Japana i zna da za 30 dana mora da plati 200.000 jena za svaki računar. Pri trenutnom spot kursu 1 dolar = 120 jena, svaki računar košta uvoznika 1.667 dolara (200.000/120). Ako je prodajna cena računara u Americi 2.000 dolara, zarada uvoznika je 333 dolara po svakom računaru. Ako je za 30 dana dolar neočekivano depresirao u odnosu na jen na odnos 1 dolar = 95 jena, uvoznik će Japancima i dalje morati da plati 200.000 jena po računaru, što u dolarima sada iznosi 2.105 dolara. Uz moguću prodajnu cenu od 2.000 dolara donosi uvozniku gubitak od 105 doalra po računaru i profitabilan posao pretvara u neprofitabilan. Ako američki uvoznik računara uđe u terminski posao i ugovori sa dilerom terminski devizni kurs koji na 30 dana iznosi 1 dolar = 110 jena , to mu garantuje da svaki računar neće platiti više od 1.818 dolara (200.000/110) po komadu. Uz prodajnu cenu od 2.000 dolara zagaranotvan mu je profit od 182 dolara po komadu prodate robe. Na taj način, američki uvoznik se osigurao od rizika moguće depresijacije dolara i obezbedio profitabilnost ugovorenog uvoznog posla. Kao što se vidi u primeru, spot kurs 1 dolar = 120 jena, i terminski kurs na 30 dana 1 dolar = 110 jena se razlikuju. To je normalno, jer je u terminskom kursu uključeno očekivanje budućih valutnih kretanja. U ovom slučaju evidentno je da dileri očekuju depresijaciju dolara i možemo reći da se terminski dolar prodaje uz diskont na 30-dnevnom terminskom tržištu. Da je terminski kurs 1 dolar = 130 jena, on bi pokazivao da dileri očekuju apresijaciju dolara na zadati termin i tada bi se dolar prodavao sa premijom u odnosu na spot kurs. Izvor: Hill, W.L.C., Global Business Today, McGraw Hill, International Edition, New York, 2008, pg. 300 233 Neposredan u caj na kretanje kursa imaju stanje platnog bilansa i raspoložive devizne rezerve, s obzirom na to da od njih zavisi ponuda i tražnja deviza na deviznom tržištu (a one su glavne poluge formiranja deviznog kursa). Pri tome, odnos izvoza i uvoza i visina deviznih rezervi najdirektnije u ču na ponudu i tražnju deviza, a me i na visinu i kretanje deviznog kursa. U slučaju kada država zapadne u spoljnu nelikvidnost povećava izvoz, smanjuje uvoz, prodaje imovinu, zadužuje se u inostranstvu, koris (troši) devizne rezerve, a u krajnjoj liniji sledi depresijaciju ili devalvaciju deviznog kursa. Takođe, ponuda i tražnja deviza su determinisane i stanjem (saldom) u međunarodnom 233 233 Izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., cit. delo, str. 355 224 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à kretanju kapitala, s obzirom na to da je kapital značajna stavka ponude i tražnje deviza, kao i od doznaka radnika iz inostranstva i deviza koje drže građani. Istovremeno, stabilan i realan devizni kurs uzrokuje eliminaciju platnobilansnih restrikcija (deviznih kvota, dozvola, depozita, i sl.). 234 BOKS 2.1.6. – KAKO DELUJE ZAKON JEDNE CENE Kurs između britanske funte i američkog dolara je 1 funta = 1,50 dolara. Žaket koji u Njujorku košta 75 dolara u Londonu bi trebbalo da košta 50 funti (75/1,5=50). Šta će se desiti ako žaket u Londonu košta 40 fun...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online