US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Servis management group smg ab2002 prezentovani u

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ® ò®þÄ® Ý®Ýã à kretanje kapitala. Da bi u 20-om veku dominirali međunarodni transfer tehnologije, dugoročna proizvodna kooperacija, proizvodno-tehnička i naučna saradnja, kao i čitav niz savremenih usluga u međunarodnom ekonomskom prometu. Posle drugog svetskog rata najdinamičniji razvoj i upotrebu doživljavaju sledeće međunarodne ekonomske transakcije: dugoročna proizvodna kooperacija, direktna ulaganja kapitala (posebno u obliku Joint Venture), transfer tehnologije, uključujući i poslovno-tehničku saradnju i savremene privredne usluge. Sta s čki podaci, za 2005. godinu različi h međunarodnih organizacija WTO, IMF, IBRD, BIS, UNCTAD), pokazuju da: Robna razmena, iako gubi u rela vnom odnosu snaga, još uvek je značajnija od svih drugih oblika međunarodne ekonomske transakcije sa učešćem preko 50%. Kapital učestvuje sa 36,5% u ukupnim međunarodnim ekonomskim transakcijama. Usluge sa 11,6% u ukupnim međunarodnim ekonomskim transakcijama. doznake radnika 1% u ukupnim međunarodnim ekonomskim transakcijama. Prihodi od transfera tehnologije 0,7% u ukupnim međunarodnim ekonomskih transakcijama. Na kraju možemo istaći da se međunarodne ekonomske transakcije operacionalizuju u spoljnotrgovinskim poslovima. U skladu s m, plaćanja se vrše instrumen ma međunarodnog platnog prometa kao što su: doznaka, akredi v, dokumentarni inkaso, kreditna kar ca, kreditno pismo, međunarodni ček, međunarodna menica i bankarska garancija. 3.2. MEĐUNARODNO KRETANJE ROBE Postoje različite definicije izvoza i uvoza. Najpros je izvoz bi mogao da se definiše, kao robe i usluge koje se proizvode u zemlji, a prodaju u inostranstvu. Shodno tome, uvoz bi mogao da se definiše kao robe i usluge koje se proizvode u inostranstvu a prodaju u zemlji. 272 Složenija definicija bi bila da, “izvoz predstavlja deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje inostranim subjek ma (nereziden ma) u cilju zadovoljavanja određenih njihovih potreba”. U skladu s m, “uvoz predstavlja deo nacionalne potrošnje (oruđe za rad, sirovine, roba široke potrošnje) koji se zadovoljava kupovinom strane robe.” (M.Unković) 273 Trebalo bi ima u vidu da spoljna trgovina koriguje potrebe, omogućava da se one zadovoljavaju kompleksnije i pod povoljnijim uslovima, kao i da domaći proizvodi raznih 272 Prezentovana definicija iz sledećeg izvora: Mankiw, G., Taylor, M., Ekonomija, Data Status, Beograd, 2008. 273 Prezentovane definicije iz sledećeg izvora: Unković, M., cit.delo, str. 101 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 263 zemalja budu prisutni na svetskom tržištu. Pri tome, izvoz i uvoz predstavljaju dva međusobno zavisna polja iste celine ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Takođe, sastavni su deo odnosa u društvenoj reprodukciji svake zemlje, bez obzira na nivo razvoja, privrednu strukturu i društveni sistem koji ta zemlja razvija. Prisutna je komplementarnost: (1) inostrane proizvodnje i domaće potrošnje (uvoz), i (2) domaće proizvodnje i inostrane potrošnje (izvoz). U praksi uvoz, pokazuje koje su od domaćih industrija nedovoljne ili nekonkurentne da zadovolje određene domaće potrebe, a izvoz govori u kojim industrijama i proizvodima domaća privreda ispoljava kompara vne prednos u određenoj inostranoj privredi. Istovremeno, ilustruju i (1) kakvi su koeficijen komplementarnos uvoza i domaće potrošnje, izvoza i domaće proizvodnje, (2) kakav je odnos i ponder izvoza u odnosu na domaću proizvodnju i uvoza u odnosu na domaću potrošnju, i (3) kakvi su njihovi međusobni bilansi. 274 Obavljanje izvoza i uvoza može bi prema zakonima tržišta, planski ili kombinacijom planskog i tržišnog metoda. Vrlo je važno za sve zemlje da obezbede trajnu i stabilnu izvoznu orijentaciju, da je izvoz definisan kao neophodan faktor razvoja, da se u uvozu ne zapadne u preteranu zavisnost i da se održava ravnoteža u bilansu plaćanja sa inostranstvom. Ukoliko su dobro definisani u poli ci domaćeg razvoja, izvoz i uvoz vode porastu produk vnos , zaposlenos , dohotka i životnog standarda. Pri tome, izvoz je neophodan uslov devizne uvozne sposobnos , a me funkcionisanja i širenja proizvodnje i razvoja. Znači, izvozom se obezbeđuju konver bilne devize, povećava tržište usled porasta proizvodnje i ukupnog materijalnog rasta. Tada je logika da je neracionalno is proizvod je inije izvozi , a skuplje uvozi . Među m, isto se može desi u nedovoljno organizvanim zemljama, tj. zemljama koje imaju loša i kompromisna rešenja za usmeravanje spoljne trgovine. Promene izazvane različi m širenjem tehnološkog procesa u pojednim zemljama i po pojedinim privrednim delatnos ma, kao i promene u strukturi proizvodnje i potrošnje, u ču na privrednu ak vnost svake zemlje. Isto u če i na promene spoljnotrgovinske strukture u uvozu i u izvozu. Takođe, dolazi i do snažne specijalizacije u međunarodnoj privredi po granama i unutar grana. Ukoliko se vrši analiza spoljne trgovine, izvoz i uvoz se mogu analizira prema: Nameni – oprema, repromaterijal ili roba široke potrošnje; Privrednim sektorima – UN (STIC) sta s ka deli privredu na 9 sektora: 0 hrana, 1 piće i duvan, 2 sirove materije izuzev goriva, 3 mineralna goriva i maziva, 4 ul...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online