US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Stabilnost pojedinane banke doprinosi stabilnos

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: e rezerve neadekvatno rešenje. S ozbirom na to da joj izdvojena novčana sredstva kod centralne banke ne donose prinos (ukoliko se kamata ne plaća), to predstavlja trošak za poslovne banke. Stoga, banke teret nekamatonosne obavezne rezeve prebacuju na svoje klijente pravna i fizička lica, koja plaćaju višu kamatnu stopu na svoje kredite ili primaju nižu kamatnu stopu na svoje depozite. Praksa razvijenih tržišnih ekonomija je funkcionisanje kamatonosne obavezne rezerve, odnosno, kamatne stope koja je niža od tržišnih uslova (jer plasman centralnoj banci može smatra bez rizika).164 15.4.2. REGULISANJE KREDITA KOD CENTRALNE BANKE POSLOVNIM BANKAMA Kredi ranje poslovnih banaka od strane centralne banke vezano je za realizaciju tri različita zadatka: Pružanje pomoći onim poslovnim bankma koje su došle u nepovoljan položaj u pogledu svoje likvidnos , podudara se sa funkcijom “krajnjeg kreditora” centralnih banaka i obezbeđivanjem likvidnos bankama u sezonskim intervalima tokom godine, kada dolazi do sezonske ekspanzije u tražnji novčanih sredstva ekonomskih subjekata, koja je izazvana sezonskom ekspanzijom u realnim tokovima privredne ak vnos . Promena postojećih monetarnih kreditnih uslova, obično se ispunjava kroz promenu kamatne stope centralne banke (njene diskontne stope) da bi se povećala ili umanjila spremnost poslovnih banka da pozajmljuju sredstva od centralne banke. Sprovođenje selek vne kreditne poli ke, sastoji se u tome da centralna banka na osnovu formiranog selek vnog programa odobrava kratkoročne kredite poslovnim bankama za tačno definisane namenske pravce. Reč je o refinansiranju poslovnih banaka u visini plasiranih sredstava iz njihovih kreditnih potencijala za namene koje odgovaraju selek vnim ciljevima zva-nične monetarne poli ke. 164 Opširnije o studiji o primeni kamatonosne obavezne rezerve u različi m zemljama sveta pogleda u studiji: Bingham, T., Choice of Policy Investments, in Banking and Monetary Policy, OECD, Paris, 1985. 154 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Kredi ranjem poslovnih banaka od strane centralne banke se kreira dodatna količina primarnog novca, kako bi se održala i regulisala likvidnost bankarskog sistema na potrebnom nivou i da bi se kompenzovao odliv novca sa računa poslovnih banaka po tzv. autonomnim tokovima. Na ovaj način, centralna banka istovremeno reguliše i obim slobodnog kredi nog potencijala banaka, sa ciljem da poveća ili smanji bankarski kapacitet kreiranja novca, zavisno od konkretnih potrebnih ciljeva i monetarne poli ke. U praksi se često dešava da su pojedinačne banke izložene visokom odlivu likvidnih sredstava koja odlaze prema drugim bankama u okviru bankarskog sistema. Pod uslovom da se ukupna pozicija likvidnos bankarskog sitema kao celine nije spus la ispod neke tolerantne granice, pojedinačne banke mogu zadovolji svoje potrebe u likvidnim sredstvima na kratkoročnom međubankarskom tržištu novca (pozajmljivanjem od drugih banaka u sistemu). Funkcija ovog tržišta jeste da redistribuira likvidna novčana sredstva od suficitarnih prema deficitarnim bankama. U ovakvim slučajevim centralna banka ne bi trebalo da se pojavljuje kao poslednje utočište u odnosu na poslovne banke. Može se desi da su funkcionalni odnosi u monetarno-kreditnoj sferi pod jakim u cajem autonomnih faktora (npr. smanjenje likvidnos bankarskog sistema zbog visokog porasta gotovog novca u rukama stavnovništva ili pod u cajem visokog deficita platnog bilansa), tada može doći do znatnog odliva novca iz bankarskog sistema. U m uslovima bankarski sistem je prinuđen da sups tuiše tako odlivena sredstva, tj. da pozajmljuje likvidna sredstva od centralne banke (ili da se zadužuje u inostranstvu). Dva osnovna pitanja koja se postavljaju kod kredi tranja poslovnih banaka od strane centralne banke su: Pitanje obima finansijske podrške koju bi centralna banka trebalo da pruži bankama – je determinisano razvijenošću alterna vnih izvora finansijske pomoći s kojima mogu da računaju poslovne banke i raspoloživošću specifičnih mehanizama koji bi trebalo preven vno da u ču na slabljenje verovatnoće i težine udarca izenenadne navale ulagača u banke, sa zahtevom da im se odmah isplate ulozi. Na kom nivou formira cenu za takvu vrstu podrške poslovnim bankama. Naše poslovne banke mogu da koriste kredite za likvidnost od centralne banke (isključujući okolnos koje znače opštu krizu likvidnos bankarskog sistema), koji se odobravaju na osnovu izvršenih plasmana poslovnih banaka u pojedine oblike likvidnih har ja od vrednos – blagajničke zapise centralne banke, har je od vrednos koje izdaje država (obveznice) kao i određene eskontovane menice kompanija. Postoje različite vrste refinansiranja, a u praksi se najčeće koriste sledeće: Reeskontni kredit, gde poslovne banke podnose centralnoj banci menice (svojih komitenata) na eskontovanje. Pri tome se, podrazumeva da menice imaju određene karakteris ke: da su izdate od strane kredibilnih kompanija, moraju jemči tri platežno sposobna obveznika, rok ne sme bi duži od 90 dana. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online