US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Stopa primarne likvidnos je iznos sredstava koji

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: lovnim bankama na 24h) i terminskim novcem (novac kojim se rešavaju problemi likvidnos na duži rok, u praksi od mesec dana do godinu dana; kamatna stopa je viša na zajmove na duži rok i obrnuto), gde se javljaju poslovne banke i centralna banka preko svojih dilera. Na ovom tržištu se javljaju dileri koji traže novac, i dileri koji, u ime banka, nude viškove novca. Na primarnom (prva emisija i prodaja har ja od vrednos ) i sekundarnom (dalja kupovina i prodaja ranije emitovanih har ja od vrednos /može i pre isteka roka dospeća) tržištu kratkoročnih har ja od vrednos . Kupovinom i prodajom obveznica centralne banke vrši se povećanje ili smanjenje mase novca u op caju upravo preko tržišta novca. Učesnici ovog tržišta su centralna banka, poslovne banke i druge finansijske ins tucije specijalizovane za poslovanje har jama od vrednos . 158 Bitno je naglasi da je međubankarska kupovina novca značajan instrument (mehanizam) tržišta novca. Ostali značajni instrumen (mehanizmi) su: kratkoročne har je od vrednos (državne obveznice, obveznice centralne banke, blagajnički zapisi centralne banke, državni blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarski akcep , komercijalni bonovi) i međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi. Efikasnost delovanja centralne banke na tržištu novca u monetarnoj regulaciji zavisi od: (1) stepena razvijenos finansijskog tržišta, (2) stepena monetarnog suvereniteta centralne banke, (3) stepena saradnje centralne i poslovnih banaka, (4) visine zavisnos poslovnih banaka od sredstava centralne banke. Osnovni oblici organizacije tržišta novca su: Ins tucionalizovano tržište novca – koje predstavlja neka posrednička specijalizovana ins tucija, jeste centralizovano i legalno tržište na kome su ponuda i tražnja koncen rsane na jednom mestu i u isto vreme. Glavna prednost ovog tržišta je što olakšava i ubzava proces trgovanja i formiranja kamatne stope kao cene upotrebe 158 Har je od vrednos mogu ima javnopravni i privatnopravni karakter. U kategoriju javnopravnih spadaju: državne obveznice, blagajnički zapisi, obveznice poslovnih banka, itd. Kupovina i prodaja ovih har ja može se vrši direktno i indikretno. Kod direktnog metoda uspostavlja se neposredan odnos centralne banke i poslovnih banaka, kao prodavca i kupca. Ovaj metod je je iniji (bez posrednika), među m isključuje celi niz (potencijalnih) mogućih učesnika na tržištu novca i har ja od vrednos . Kupovina i prodaja kratkoročnih har ja od vrednos može se vrši putem aukcije i licitacije. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 149 pozajmljenog novca. Obično nedostatak ovog tržišta je što ono obično ne okuplja sve privredne subjekte koji imaju viškove i manjkove likvidnih sredstava. Poslovne banke su osnovni subjek na ovakvom tržištu novca. Ostali učesnici su: centralna banka i ostale specijalizovane finansijske ins tucije ovlašćene za poslove trgovanja novcem. Neins tucionalizovano tržište novca – koje se često naziva slobodno ili otvoreno tržište novca, jer na njemu se pojavljuju i jedan drugog traže, po neformalnim pravilima, svi privredni subjek koji žele da trguju novčanim likvidnim sredstvima. Na njemu se pojavljuje veći stepen konkurencije koji, obično, smanjuje tržišnu kamatnu stopu, ali se pri tom, gube pozi vne strane ins tucionalizovanog tržišta. Monetarne vlas teško mogu da kontrolišu ovo tržište. Tržište novca koje se pojavljuje kao kombinacija (mešavina) ins tucionalizovanih i neins tucionalizovanih oblika trgovanja likvidnim novčanim sredstvima. Centralna banka obavlja kontrolu rada novčanog tržišta putem diskontne stope (o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju) i operacijama na otvorenom tržištu. Ovim instrumen ma centralna banka održava potrebnu ravnotežu ponude i tražnje na novčanom tržištu, regulišući obavljanje transakcija visinom kamatne stope, odnosno, kupovinom i prodajom har ja od vrednos . Termin operacije na otvorenom tržištu označava operacije kupovine i prodaje državnih vrednosnih papira (obveznica i blagajničkih zapisa, kao najčešće korišćenih har ja od vrednos ) na finansijskom tržišu koje sprovodi centralna banka. Kupovne operacije centralne banke u ovom smislu dovode do povećanja količine vrednosnih papira u ak vi bilansa centralne banke i paralelnog povećanja primarnog novca na strani pasive njenog bilansa. Kreiranje primarnog novca znači povećanje kreditnih potencijala banaka. Plasiranje viškova kreditnih potencijala od strane poslovnih banaka dovodi u daljem toku do povećanja količine novca u op caju. Suprotno se događa prilikom prodajnih operacija centralne banke na finansijkom tržištu. Znači, instrumen monetarne polike otvorenog tržišta imaju direktno delovanje na količnu novca i kredita u privredi. Operacije na otvorenom tržištu su u razvijenim zemljama naglašeno favorizovani instrument monetarne poli ke, a sve šire razmere poslednjih godina dobija i u zemljama u razvoju.159 1...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online