US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

US Monetarno-kreditni i devizni sistem

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: j slučaj). U slučaju deficita u budžetu, država može da se odluči da proda javni dug, odnosno, emituje svoje har je od vrednos koje se, u principu, amor zuju kratkoročno. Ukoliko se radi o većem budžetskom deficitu, da bi pos gla atrak vnost emitovanih har ja od vrednos (npr. obveznica), država povećava kamatne stope na njih. Iz tog razloga dolazi do pada cene (kamatne stope) starih har ja od vrednos , ali se povećava njihova nominalna vrednost (odnosno prihod koji se dobija na njih). Po istoj logici se povećava i stopa prihoda ostalih vrednosnih papira. Ukratko, dolazi do porasta kamatnih stopa u celokupnom finansijskom sistemu. Trebalo bi ima u vidu da će sposobnost države da prodaje svoje har je od vrednos zavisi od stope inflacije. Znači, bitna je sposobnost ekonomskih subjekata da akumuliraju svoju finansijsku ak vu u zavisnos od nominalnog bogatstva, koje je uslovljeno dešavanjima sa nominalnim dohotkom i nominalnom štednjom. Ukoliko pretpostavimo da inflacija ne u če na izbor između realne i finansijske ak ve, onda je bitna veličina učešća nominalnog zaduživanja države u bruto društvenom proizvodu. U skladu s m, država je u mogućnos da proda više svojih har ja od vrednos , a da pri tome ne izazove osetnije pomeranje kamatnih stopa, ukoliko je viša stopa rasta nominalnog društvenog proizvoda (zbog povećanja proizvodnje ili zbog inflacije). Ukoliko centralna banka želi da snizi kamatne stope, ona će na nove emisije har ja od vrednos primenjiva niže kamatne stope. Među m, to će naves ekonomske subjekte (kupce) da otkupljuju državne har je od vrednos u obimu koji nije dovoljan za pokrivanje budžetskog deficita. Povećanju bankarskih depozita, odnosno, depozita banaka kod centralne banke će doprine dodatna potrošnja države. S obzirom na neatrak vnost kamatne stope emitovanih državnih har ja od vrednos , centralna banka MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 115 će finansira dodatnu potrošnju države. Tim potezom, centralna banka povećava depozitnu bazu bankarskog sistema i deluje u pravcu sniženja kamatne stope. Usled toga dolazi od rasta vrednos emitovanih har ja od vrednos (od strane države), čime se povećava atrak vnost har ja od vrednos i spremnost ekonomskih subjekata (pre svega banaka) da ih otkupljuju u povećanom obimu. Možemo zaključi da je generalno problem koji intermedijarni cilj izabra u određenom trenutku, s obzirom na njegove prednos i nedostatke. Takođe, važno je da u privredi postoji tržište novca, kako bi mogle da se sprovedu, pre svega operacije na otvorenom tržištu. Značajan deo ukupnih operacija na otvorenom tržištu je usmeren na prigušivanje oscilacija gotovog novca, sredstava trezora, varijacija u obimu novčane mase i slično. To rezul ra promenama u depozitnoj bazi bankarskog sistema. 12.4. MONETARNA POLITIKA STABILIZACIJE DEVIZNOG KURSA Devizni kurs je cena domaćeg novca izražena u stranom novcu. Devizni kurs je varijabla koja se koris prilikom formulisanja monetarne poli ke. U odnosu na druge monetarne varijable se razlikuje u sledećem: Devizni kursevi su pod u cajem znatno šireg skupa realnih i finansijskih varijabli, nego što je to slučaj sa cenama ostalih sredstava. Takođe, čitav spektar realnih i finansijskih makroekonomskih veličina u domaćoj privredi i inostranstvu trpi u caje koji proizilaze iz promena deviznih kurseva. Isto tako, mnogo zavise od tržišnih očekivanja, koja se uglavnom odnose na veće mnoštvo faktora nego što se uobičajeno uzima u obzir na finansijskim i robnim tržiš ma. Devizni kurs je u suš ni međunarodna varijabla, koja je pod direktnim u cajem makroekonomskih kretanja u domaćoj i inostranim privredama, ali ima i direktne efekte na ta kretanja. To za sobom povlači pitanja međusobne makroekonomske zavisnos i kooridnacije monetarnih poli ka više zemalja. Korišćenje deviznih kurseva u monetarnoj poli ci je složen postupak koji involvira mnogo šira sporna pitanja u poređenju sa upotrebom tradicionalnih varijabli. Krucijalni zaključak predstavnika različi h ekonomskih teorija, je da brži rast osnovnih monetarnih agregata od rasta tražnje za novcem vodi depresijaciji nominalnog kursa nacionalne valute, i obrnuto. Ukoliko gledamo na dugi rok, zemlje sa bržim rastom novčane mase imaju (po pravilu) visoke kamatne stope i inflaciju. Promena kamatnih stopa pod u cajem monetarnih činilaca deluje na kurs i pods če priliv, odnosno, odliv kapitala iz domaćeg ekonomskog prostora. Efek monetarne poli ke su različi u zavisnos od toga da li monetarna (kao i fiskalna) poli ka deluje u uslovima fiksnog ili plivajućeg deviznog krusa. Izbor valutnog režima je vrlo važan za svaku privredu. On u če na to kako i koliko će država da kontroliše kurs nacionalne valute, obim novčane mase, nivo kamatnih stopa, i na promenu u real- 116 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à nom sektoru privrede (na proizvodnju i zaposlenost). S toga, je važnost valutnog kursa zna...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online