US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Takoe pozi van efekat funkcionisanja ems moe se uoi u

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: zaključi da su monetarna (monetarni agrega ) i fiskalna (budžet, odnosno, prihodi i rashodi) poli ka dva dela jedinstvene finansijske poli ke. Pri tome, trebalo bi pažljivo bira mere koje će sinergetski da najbolji efekat za pos zanje određenog cilja, uvažavajući konkretnu privrednu i ekonomsku situaciju u zemlji, kao i razvijenost finanijskog tržišta. Takođe, je bitno naglasi da je monetarno-kreditna poli ka efikasnija u periodu inflacije, dok je fiskalna poli ka znatno efikasnija u periodu depresije i nezaposlenos . BOKS 18.1. – KEJNZIJANCI U BELOJ KUĆI Kada je jedan novinar 1961. godine upitao predsednika Džona F.Kenedija zašto zagovara smanjenje poreza, on je odgovorio, “Da bi stimulisao ekonomiju. Zar se ne sećate osnova ekonomije?”. Kenedijeva politika, u stvari, se zasnivala na analizi fiskalne politike. Njegov cilj bio je da uvede smanjenje poreza, čime bi se povećala lična potrošnja, agregatna tražnja i proizvodnja i zaposlenost u ekonomiji. Pri izboru ovakve politike, Kenedi se oslonio na svoj tim ekonomskih savetnika. Deo tog tima činili su i takvi istaknuti ekonomisti kao što su Džejms Tobin i Robert Solou, koji su kasnije osvojili Nobelovu nagradu za svoj doprinos ekonomskoj nauci. Kao studenti četrdesetih godina XX veka, ovi ekonomisti su pažljivo proučavali Opštu teoriju Džona Majnarda Kejnsa, koja je bila objavljena samo nekoliko godina ranije. Kada su predložili smanjenje poreza, Kenedijevi savetnici su samo sproveli Kejnsove ideje u delo. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 183 Mada promene poreza mogu da imaju snažan uticaj na agregatnu tražnju, one imaju i druge efekte. Konkretno, promenom podsticaja koje ljudi imaju, porezi mogu da promene agregatnu ponudu dobara i usluga. Deo Kenedijevog predloga odnosio se na poreske kredite za investicije, kojima se pružaju poreske olakšice preduzećima koja investiraju u novi kapital. Veće investiranje ne bi samo momentalno stimulisalo agregatnu tražnju, već bi vremenom povećalo i proizvodni kapacitet ekonomije. Dakle, kratkoročni cilj povećanja proizvodnje kroz veću agregatnu tražnju udružen je sa dugoročnim ciljem povećanja proizvodnje kroz veću agregatnu ponudu. I zaista, kada je smanjenje poreza koje je predložio Kenedi konačno stupilo na snagu 1964. godine, pomoglo je da se ubrza otpočinjanje velikog ekonomskog rasta. Od smanjenja poreza iz 1964. godine, kreatori politike su povremeno predlagali korišćenje fiskalne potlike kao instrumenta za kontrolu agregatne tražnje. Kao što smo ranije rekli, prvi predsednik Buš pokušao je da smanjenjem poreza ubrza oporavak do recesije. Slično tome, kada je drugi predsednik Buš ušao u Ovalni kabinet 2001. godine, jedan od njegovih prvih predloga je bio znatnije i stalnije smanjenje poreza uključujući i momentalne poreske olakšice. Smanjenje poreza imalo je, između ostalog, za cilj i da pomogne američkoj ekonomiji da se brže oporavi od recesije koja je upravo otpočela. Izvor: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 776-777 18.2. BUDŽETSKI DEFICIT KAO INSTRUMENT MONETARNE POLITIKE Savremena fiskalna teorija i praksa imaju ak van pristup budžetskom deficitu, postavljajući budžetski deficit u širi okvir: ekonomski, socijalni, itd. U skladu s m, budžetski deficit predstavlja rela vnu kategoriju, čiji efek zavise od niza uzročno povezanih okolnos , kao što su:193 Tekuća konjunkturna kretanja, kretanje cena, itd., u kojima se budžetski deficit pojavljuje kao instrument pozi vne ili nega vne korekcije tekućih kretanja. Budžetski deficit se ne može posmatra izolovano od drugih mera ekonomske poli ke. I kod budžetskog deficita treba postavi pitanje alterna vnih mogućnos , tj. da li se u strukturi budžetskih prihoda i rashoda, koji imaju za posledicu budžetski 193 Budžetski deficit je manjak poreskih prihoda u odnosu na državne rashode. U skladu s m budžetski suficit je višak poreskih prihoda u odnosu na državne rashode, odnosno, javna štednja je poreski prihod koji preostaje državi kada pla svoje izdatke. 184 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à deficit, može naći i neka druga struktura prihoda i rashoda koja ima pozi vnije efekte. Izvori finansiranja budžetskog deficita (kredi centralne banke, kredi ostalih monetarnih ins tucija /poslovnih banaka/, kredi nemonetarnih finansijskih ins tucija, izdavanje obveznica, inostrano zaduženje). Efek primene različi h izvora finansiranja deficita će zavisi od primene drugih mera ekonomske poli ke. Najmanje nega vne konsekvence se mogu očekiva od finansiranja deficita budžeta putem izdavanja obveznica, a za m korišćenjem kredita nemonetarnih finansijskih ins tucija. Potencijalni rizik dodatne monetane ekspanzije nosi korišćenje kredita monetarnih ins tucija, naročito centralne banke. Iskustvo pokazuje da je korišćenje budžetskog deficita kao instrumenta ekonomske poli ke znatno uprošćenije (i sa manje rizika nega vnih efekata) u slučaju kraktoročne nego u slučaju dugoročne...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online