US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Time se omoguava prebijanje dugovanja i potraivanja

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: anjem. 1. Sigurnost kapitala i maksimiziranje vrednosti portfolija uloga. 1. Akcionarski kapital preduzeća koji je obezbedio strani investitor iznad procenta potrebnog za sticanje kontrole upravljanja; 2. Reinvestirani profiti; 3. Ostali dugoročni kapital. 1. Dugoročne obveznice: obveznice javnog sektora i ostale obveznice; 2. Akcionarski kapital izvan SDI (ispod procenta potrebnog za kontrolu upravljanja). 1. Za “koncentrovane SDI”, tj. SDI jednog investitora ili grupe povezanih investitora – 10-25%; 2. Za rasute (difuse) SDI tj. investicije većeg broja nepovezanih akcionara – više od 50% vlasništva za jednog stranog investitora, ili 100% stranog vlasništva. 1. Za obveznice, nema specifikacije; 2. Za akcije: vlasništvo je ispod procenta potrebnog za kontrolu upravljanja. 1. Dobit na kapital zbog većih cena akcija i dividende (profit); 2. Menadžerski honorar i ostale ekstra prednosti koje idu s posedovanjem kontrole upravljanja. 1. Dobit od apresijacije vrednosti obveznice i fiksna dobit na obveznicu. 1. Troškovi direktnog investiranja (troškovi kapitala); 2. Troškovi informisanja (informacije o zemlji domaćinu i troškovi komuniciranja); 3. Investicioni rizik. 1. Troškovi kapitala; 2. Znatno manji troškovi informisanja. Izvor: Vidas-Bubanja, M., Metode i determinante stranih direktnih inves cija, Ins tut ekonomskih nauka, Beograd, 1998, str. 26 Slika br. 30. Poređenje direktnih i por olio inves cija D ò®þÄ® Ý®Ýã à 297 3.4.3. ZAJMOVI I KREDITI Zajmovi i kredi su značajan oblik kretanja kapitala. Kao što smo već rekli, kredit je dužničko-poverilački odnos u kome poverilac (banka/kreditor) ustupa dužniku (korisniku kredita) pravo raspolaganja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom, na određeno vreme i pod određenim uslovima – rok, kamata, sredstva obezbeđenja, način korišćenja i način vraćanja kredita. Kategorija zajmovnog kapitala se stvara od finansijskih viškova tržišno propulzivnih sektora. Finansijskim posredovanjem, bankarskim ili korpora vnim, viškovi kapitala u jednom sektoru se usmeravaju za finansiranje manjkova u drugim sektorima. Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala se kreće u rasponu od klasičnog bankarskog kredi ranja, do korpora vnog pozajmljivanja dugoročnog kapitala i emitovanja obveznica. U skladu s m na strani kreditora se mogu naći: Komercijalne banke, Međunarodne finansijske ins tucije, Organizacije za finansiranje izvoznih poslova (ređe i preduzeća). Takođe, države mogu (iz budžeta) odobri (dava ) ekonomsku pomoć, tj. poklone, koji su uslovljeni raznim ucenama, pa se slobodno može reći da je nesrećna zemlja koja sebi dozvoli da živi od bespovratne pomoći. U praksi komercijalne banke odobravaju najčešće dve vrste kredita i to: Kreditne linije (revolving credit facili es) – odobravaju kreditorske banke pojedinačno partnerskim banakama, sa osnovnom namenom h kredita da olakšaju tekuće finansijske spoljnotrgovinske transakcije (najćešće se radi o uvozu sirovina i energenata iz zemlje kreditora u zemlju debitora). Za ove kredite obično se ugovara međubankarski kreditni limit. Zajmove sa fiksnim otplatnim programima (terms loans) – daju pojedine banke ili konzorcijumi komercijalnih banaka direktno korisnicima, najčešće uz garanciju države (syndicated loans). Karakteris ke ovih kredita su: U pitanju su veliki iznosi, pa pojedinačne banke ne žele da nose tolike rizike. Svaka komercijalna banka ak vno učestvuje u konzorcijumu sa određenim procentom učešća koji zavisi od veličine kreditnog potencijala same banke i njene spremnos (i tolerancije rizika) da se angažuje u nekom projektu. Pojedinačni kredi se odobravaju preko stranih banaka, ili direktno korisniku u inostranstvu, ili korisniku u zemlji radi plasmana robe u inostranstvu ili za druge potrebe, ili se daju direktno bankama. Trebalo bi ima u vidu da su kredi komercijalnih banaka, obično kraćeg roka dospeća, odnosno, maksimalno između 5 i 10 godina (izuzetno). S ozbirom na to da se tržišna kamatna stopa menja u toku trajanja kreditnih aranžmana, u kreditnim ugovorima se ugrađuju klauzule o promenljivos kamatne stope tj. reviziji kamatnih stopa na odobrene kredite u svakom sukcesivnom periodu od tri ili šest meseci (roll over period). Struktura kamatne stope je: referentna, obično se uzima LIBOR (London Interbank Of- 298 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à fered Rate) ili EURIBOR (European Interbank Offered Rate) plus kamatna marža (spread) koja se fiksira u kreditnom ugovoru, a zavisi od boniteta dužnika, stepena rizika njegove zemlje i zakonskih odredbi u domenu poreza i obaveznih rezervi. 301 Korisnici sindiciranih kredita su najčešće strane banke, strane države ili ugledne privredne kompanije, a koriste se za projektno finansiranje i finansiranje preuzimanja kompanija kroz fuzije i akvizicije (Mergers and Acquisi ons), te za finansiranje platnog bilansa i popunjavanje deviznih r...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online