US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Trebalo bi ima u vidu da devizna kontrola ne mora da

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: a u stvari razliku kojom je do čna zemlja kredi rala inostranstvo, ili se zadužila u inostranstvu. Znači da suficit u tekućem bilansu predstavlja potraživanje koje se u narednom periodu može realizova uvozom robe i usluga ili položi u devizne rezerve, dok deficit u platnom bilansu predstavlja dugovanje koje se u narednom periodu mora likvidira izvozom robe ili usluga ili smanjenjem deviznih rezervi. Drugim rečima, deficit u bilansu tekućih pokriva se suficitom kapitalnih transakcija, a suficit se izravnava odlivom kapitala (davanjem zajmova i kredita) drugim zemljama ili povećanjem deviznih rezervi zemlje sa suficitom. KADA PROČITATE OVAJ DEO TREBALO BI DA: Znate da definišete šta je platni bilans. Znate da objasnite šta je devizni bilans. Znate da objanite šta je obračunski bilans. Odgovorite na pitanje kakav je u caj spoljne trgovine na platni bilans? Znate da definišete ravnotežu u platnom bilansu. Znate da objasnite koji faktori u ču na stanje platnog bilansa. Odgovorite na pitanje kako se uspostavlja ravnoteža u platnom bilansu? Znate da objasnite kako se finansira deficit u platnom bilansu. Odgovorite na pitanje šta je devizna kontrola? Odgovorite na pitanje kakva je veza između devizne kontrole i platnog bilansa? Objasnite kakva može bi poli ka deviznog kursa. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 241 2.1. PLATNI BILANS, DEVIZNI BILANS I OBRAČUNSKI BILANS U caj spoljne trgovine na nacionalnu privredu i položaj određene zemlje na svetskom tržištu se može iden fikova na osnovu pokazatelja uspešnos . Pri tome, otvorenost privrede, kao mera uključenos u međunarodnu podelu rada, izražava koliko je određena zemlja zavisna od drugih zemalja i koliki deo razmene određena zemlja vezuje sa drugim zemljama. 248 Prak čno se učešće izvoza i uvoza u bruto nacionalnom proizvodu, kao koeficijent otvorenos i zavisnos zemlje od spoljne trgovine meri na sledeći način: Zavisnost zemlje od izvoza (sklonost izvozu) x= X Y Zavisnost zemlje od uvoza (sklonost uvozu) m= M Y Ukupna zavisnost zemlje od izvoza i uvoza x+m= X +M Y gde je: x – učešće izvoza u nacionalnoj proizvodnji za određenu godinu, m – učešće uvoza u nacionalnoj proizvodnji (potrošnji) za određenu godinu, X – ukupan izvoz zemlje u određenoj godini (samo roba ili zajedno sa uslugama), M – ukupan uvoz određene zemlje u određenoj godini (samo roba ili zajedno sa uslugama), Y – bruto nacionalni proizvod određene zemlje u određenoj godini. Koeficijent važnos , odnosno, značajnos jedne zemlje za drugu, dobije se ako se ukupan izvoz između dve zemlje podeli sa ukupnim uvozom. Trebalo bi ima u vidu da spoljna trgovina određuje međunarodni položaj svake zemlje, njenu važnost, ugled u svetskoj privredi i mogućnost u caja na svetska zbivanja. Zahvaljujući pokazateljima uspešnos poslovanja preduzeća (mikro nivo) i zemlje u celini (makro nivo), možemo sagleda u caj spoljne trgovine na domaću privredu. Podsećanja radi, uspešnost ukupnog poslovanja preduzeća je obrađena preko tri osnovna principa reprodukcije: produk vnost, ekonomičnost i rentabilnost, koji se svi izražavaju u svodnom pokazatelju da se sa što manje napora, žrtava i troškova ostvari što veći dohodak (profit). U skladu s m, na nivou nacionalne privrede u celini je bitno da se 248 Opširnije o pokazateljima uspešnos u spoljnoj trgovini pogleda sledeći izvor: Unković, M., Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 161-185 Opširnije o platnom bilansu pogleda sledeći izvor: Popovčić-Avrić, S., Vidas-Bubanja, M., Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike & FEFA, Beograd, 2009., str. 331-344 242 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à uz što manje napora ostvare što povoljniji rezulta spoljne trgovine. Najbolji efekat se pos že kada su i mikro i makro pokazatelji usklađeni, obzirom da deluju na: Privredni rast – a) za preduzeća je važan fizički obim izvoza i uvoza značajan radi veće uposlenos proizvodnih kapaciteta, i ostvarenja (dohotka) profita koji se na osnovu izvoznih i uvoznih poslova ostvaruje; b) za privredu kao celinu u caj izvoza na dohodak se meri putem tzv. mul plikatora spoljne trgovine (broj koji pokazuje koliko će ukupni novi /dodatni/ dohodak nasta zbog nekog induciranog izvoza) i mul plikatora inves cija (u caj stranog uvoznog kapitala na privredni rast), a najčešće preko u caja izvozne tražnje na privredni rast i dohodak. Izvoz je izvor deviza od kojih zavisi uvoz opreme, sirovina i tehnologije kao najznačajnijih faktora proizvodnje i razvoja. Zavisnost proizvodnje od spoljne trgovine meri se putem stavljanja u odnos izvoza prema nacionalnom dohotku. Pri tome, ne treba zaboravi da i njen dohodak zavisi od spoljne trgovine. Cene – prema M. Friedmanu za savlađivanje inflacije važne su miks mere: Pravilna monetarna poli ka (posebno potrebna količina novca u op caju). Pravilna fiskalna poli ka radi uravnoteženja budžeta i upravljanj...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online