US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

U drutvu kao celini pri determinisanom dohotku jedini

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: a bizarnu ekonomsku situaciju u Srbiji. “Odlično se uklapa u ovo ludilo”, kaže on. Kako bi je inače opisali? Otkad je međunarodna zajednica uvela ekonomske sankcije, stopa inflacije iznosi bar 10% dnevno. To znači da se godišnja stopa meri kvadrilionima – toliko je visoka da je postala besmislena. U Srbiji, za jedan američki dolar dobićete 10 miliona dinara u hotelu Hayatt, 12 miliona kod sumnjivih dilera na Trgu Republike, a 17 miliona u banci kojom upravlja beogradsko podzemlje. Srbi se žale da je dinar bezvredan poput toalet papira. Ali, za sada barem, postoji mnogo toalet papira koji se vrti okolo. Priča se da državna kovnica novca, skrivena u parku iza beogradskog hipodroma, proizvodi dinare 24 sata dnevno, energično pokušavajući da drži korak s inflacijom koju i sama podstiče neprekdinim štampanjem. Vladi, koja veruje da će ogromnim iznosima novca stišati nezadovoljstvo, potrebni su dinari da bi isplatila radnike koji ne rade u zatvorenim fabrikama i kancelarijama. Potrebni su joj da bi otkupila žito od poljoprivrednika. Potrebni su joj da bi finansirala svoje švercerske pohode i ostale načine izbegavanja sankcija, kojima se dobija sve, od nafte do “Snikers” čokoladica g. Nikolića. Potrebni su joj za pomoć braći Srbima koji se bore u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Dileri, čiji prsti otkrivaju i najmanju promenu kvaliteta papira, tvrde da kovnica unajmljuje i privatne štampare da bi zadovoljila tražnju. “Mi smo eksperti. Oni ne mogu da nas prevare”, kaže jedan diler, pružajući 800 miliona dinara u novčanicama od 5 miliona. “Ove su stigle”, naglašava poverljivo, “pravo iz kovnice”. Kaže da ih je dobio od jedne privatne banke, koja ih je dobila iz centralne banke, koja ih je dobila iz kovnice – začarani krug koji povezuje crno tržište sa Ministarstvom finansija. “Ovo je kolektivno ludilo”, kaže diler i nastavlja da se smeje. Izvor: Tarou, R., Izuzetna ponuda, samo danas: “Snikers” za 6 miliona dinara, Wall Street Journal/04. avg. 1993., pg. A1 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 81 8.3. INFLACIJA I INDEKSACIJA “Indeksacija je ins tucionalni mehanizam fiksiranja – očuvanja i zaš te realnih vrednos ekonomskih veličina od dejstva i promena nominalnih veličina. Predmet indeksacije su najamnine, devizni kurs, kamate, porezi, vrednost obveznica ili javni dug.“ 80 Pojam indeksacije su uveli Vitli, Marshal i Fisher, a primenjivale su ga mnoge zemlje kao sredstvo zaš te od inflacije i preraspodele dohotka. Proces indeksacije služi kao sredstvo da se nekontrolisani inflatorni proces stavi pod izvestan oblik kontrole – preko eliminisanja nega vnih efekata brzim inflatornim prilagođavanjima. U skladu s m, koncept indeksirane ekonomije nastoji da zadrži funkcije tržišta preko izolacije nega vnih efekata hiperinflacije. Pri tome, svi makroagrega se čiste od efekata hiperinflacije (plate, akumulacija, izvoz, amor zacija, porezi i doprinosi, kredi , kamate itd.).81 Nega vni efek indeksacije su: Ne postoje automatska i brza usklađivanja cena robe i usluga i cena drugih faktora proizvodnje, što znači da postoji određeni vremenski gep u kome se znatno preraspoređuje dohodak pod dejstvom inflatornih efekata. Svi sektori ne reaguju na is način i istom brzinom, što rezul ra brojnim međusektorskim prelivanjima dohodaka pod u cajem inflatornih efekata. Teško je održa proporcije u raspodeli dohodaka, koje su postojale pre akceleracije inflacije. Bolje š dohotke zaposlenih, zbog prirode njihovog procesa i vremena formiranja, nego akumulacije i inves cija. Nije u stanju da automatski usklađuje i održava odgovarajuću strukturu cena, dohodaka i troškova, bez jačih inflatornih efekata. Indeksacija vezana za programiranu stopu inflacije za naredni period je adekvatan modalitet indeksacije koji može da se koris za ak van deo an inflacione poli ke. U osnovi, an inflaciona poli ka se sprovodi u kombinaciji restrik vne poli ke agregatne tražnje sa odgovarajućom restrik vnom poli kom cena i dohodaka na bazi društvenog konsenzusa i uz korišćenje indeksacije kao tehničkog metoda sprovođenja takve poli ke. Pretpostavka je postojanje solidne pravne države, finansijske discipline i odgovornos , određeni program i vizije izlaska iz privredne krize. Bitno je naglasi da takva poli ka mora da bude primerena da bi se ostvarili željeni efek . 80 81 82 Ci rana definicija iz sledećeg izvora: cit. Ekonomski rečnik, str. 244 Brzim indeksiranjem deviznog kursa, uz zadržavanje realnog deviznog kursa, se sprovodi neutralizacija efekata hiperinflacije na platni bilans. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 8.4. INFLACIJA, PLATNI BILANS I DEVIZNI KURS U svim privredama inflacija ima nega vno delovanje na platni bilans. Svetsko tržište povezuje sistem otovrene ekonomije čiji su delovi domaće cene i troškovi nacionalnih privreda. U skladu s m delovanje inflacije se automatski prenosi preko cena na trgovinski bilans, a nega vnim promenama u trgovinskom bilansu, dolazi se do nega vnih efekata i u platnom bilansu. Inflacija će doves do deficita ukoliko je u platnom bilansu postojala ravnoteža. Ukoliko je već postojao deficit platnog bil...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online