US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

U praksi se devizni kurs odreuje metodom pariteta

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: dovodeći do depresijacije kursa domaće valute, zavisno od razlika u visini domaćih i svetskih cena. Održavanje kursa na odgovarajućem nivou se vrši putem brojnih faktora, što određuje i sam mehanizam i brzinu transmisije domaće inflacije na devizni kurs. Uvažavajući prethodno izneto, možemo konstatova da se danas svaki p inflacije pojavljuje kao troškovna inflacija uz otvoren proces samoreprodukovanja inflacije. U slučaju da dođe do većeg ubrzanja inflacione spirale, nastaje proces sveopšte indeksacije i prilagođavanja inflacije, što dovodi do akceleracije inflacije i simultanog delovanja velikog broja faktora. Stoga je teško bori se pro v nje. Klasične mere za borbu pro v inflacije su: ili (1) smanjenje budžetske potrošnje ili (2) naglo ograničavanje inves cija. Trebalo bi ima u vidu da oštra monetarna ograničenja u ponudi novca ne dovode do naglog obaranja inflacije. Prema teoriji, objašnjenje se nalazi u činjenici da se inflacija tražnje redovno transformiše u inflaciju troškova i strukturnu inflaciju, koje su otporne na snižavanje efek vne novčane tražnje. Tako se došlo do stava da bi počeo proces snižavanja troškovne inflacije, trebalo bi u rela vno dužem vremenskom periodu primenjiva poli ku smanjivanja agregatne tražnje. Među m, ovaj stav ne uzima u obzir niz nega vnih efekata koji regularno nastaju naročito zbog činjenice da inflacija troškova gotovo ne reaguje na monterne restrikcije. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 79 Ukoliko inflacioni proces poprimi veliku brzinu, pri čemu kupovna snaga novca naglo opada jer dolazi do svakodnevnog porasta cena, onda govorimo o hiperinflaciji. U osnovi se radi o nekontrolisanoj inflaciji. U praksi se javlja u ratnim stanjima ili u neposrednom posleratnom periodu, a vezana je za visoku budžetsku potrošnju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanzije. Veliko ubrzanje inflatorne spirale se odvija na realaciji: cene – troškovi - najamnine, kao i same spirale dohoci - cene, što dovodi do potpunog gubitka poverenja u domaći novac (kupuje se inostrana valuta ili roba koja nije baš neophodna kako se ne bi izgubilo na vrednos ; potrošnja raste, a roba sa tržišta nestaje) i potpune erozije kupovne snage novca (dras čno opada). Novac dnevno gubi na vrednos . Kada uzme maha, poprima sve veće ubzranje, jer dolazi do dopunjavanja nega vnog delovanja mnogih faktora realne, monetarne i psihološke prirode. Hiperinflacija postaje faktor koji destruk vo deluje na sve ekonomske mehanizme i privredni rast. Obično dovodi do kraha ekonomskog sistema u celini. 79 U praksi se kao izlaz iz dugotrajne inflacije ili hiperinflacije često koris valutna reforma. Arbitražno se određuje kurs zamene stare, obezvređene valute, novom novčanom jedinicom. Takođe se arbitražno određuju cene, plate, prihodi države i dr. Na ovaj način se pos že odjednom unutrašnja monetarna stabilizacija na izabranom nivou cena. Opera vno valutna reforma može bi sprovedena ekonomski ili tehnički. Ekonomska valutna reforma obezbeđuje zamenu stare domaće valute novom valutom sa konfiskacijom jednog dela novčane mase, odnosno, dohotka vlasnika novca (privrede i stanovništva) u formi oporezivanja novčane imovine vlasnika novca. Ukoliko država tako oduzete iznose iskoris za monetarno sterilisanje, pos že najznačajniji monetarni efekat. Tehnička valutna reforma podrazumeva tehničku zamenu starog domaćeg novca za novi bez konfiskacije jednog dela novčane mase. BOKS 8.2. – HIPERINFLACIJA U SRBIJI Beograd, Jugoslavija – U prodavnici “Luna”, “Snikers” košta 6 miliona dinara. Ili će barem toliko koštati dok šef radnje Tihomir Nikolić noćas ne pročita faks od svog gazde. “Povećaj cene za 99%”, sažeto naređuje taj dokument. Povećanje bi iznosilo i tačno 100% da su kompjuteri u radnji, koja bi se negde u svetu smatrala prodavnicom robe široke potrošnje, u stanju da prime trocifrene izmene. I tako se, već drugi put za poslednja tri dana, g. Nikolić sprema da poveća cene. Na vrata stavlja metlu da bi sprečio kupce da jeftino dođu do robe. Kompjuter izbacuje nove cene na perforiranom papiru. Šef i njegova dva pomoćnika seku papir u etikete sa cenom i lepe ih po policima. Ranije su cene stavljali direktno na robu, ali bilo je toliko nalepnica da je postalo teško čitati oznake. 79 80 Opširnije o hiperinflaciji i valutnoj reformi pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 264 -266 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Nakon četiri sata, metla se sklanja sa vrata. Kupci ulaze u prodavnicu, trljaju oči i zure u cene, brojeći nule. G.Nikolić i sam zuri dok kompjuter štampa sledeću cenu, ovog puta cenu video-rekordera. “Jesu li to milijarde?” pita se. Jesu: 20.391.560.223 dinara, da budemo precizni. Pokazuje na svoju majcicu sa natpisom “Ludilo”, što je naziv voćnog soka koji je nekada prodavao. Kaže da je to idealan moto z...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online