US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

U skladu s m konsolidovani bilans monetarnog sistema

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: kreditora, zajmodavca, banke) dužniku (korisniku kredita, zajmoprimcu) na određeno vreme i pod određenim uslovima. Stoga je, bankarski kredit najznačajniji faktor kretanja novčane mase. Determinisan je ponudom i tražnjom 53 54 55 Opširnije o funkcionalnom pristupu analizi promene novčane mase pogleda sledeći izvor: Brunner, K., A Schema for the Supply Theory of Money, Interna onal Economic Review, Januray 1961, pg. 79109 (sumarno prikazano u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., cit.delo, str. 132). Prema Brunner, K., Meltzer, A., Some Further Inves ga ons of Demand and Supply Func ons for Money, Journal of Finance, May 1964, pg. 240-283 u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 155 Prema Teigen, R., Demand and Supply Func ons for Money in the United States: Some Structural Esmates, Economentrica No.4, October 1964, pg. 476-509 u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 158-160 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 49 za kredi ma. Među m, uzroci ponude i tražnje za kreditom su bitni za determinisanje promene količine novčane mase.56 Tražnja za kreditom je determinisana: Tražnjom novca (kao prometnog i platežnog sredstva) koja je objek vno određena nizom faktora kao što su: proces proizvodnje, raspodele i prometa, itd. I ovde ne može doći do kreditno-monetarnih ekscesa. Tražnjom za finansiranje potrošnje i inves cija različi h ekonomskih subjekata koja je prepuštena nizu subjek vnih, psiholoških, administra vnih, socijalnih, poli čkih i drugih faktora. S toga, nema objek vnu osnovu koja bi određivala njeno kretanje i podložna je velikim ekscesima. Iz ovoga možemo zaključi da je tražnja za kreditom veća od tražnje za novcem, s obzirom na to da dolazi do povlačenja novca u nemonetarne depozite i druge kanale povlačenja novca. Shodno tome, možemo zaključi da bankarski kredit predstavlja autonomnu varijablu koja u če na kretanje novčane mase, odnosno, ne možemo računa na takvo kretanje ukupne tražnje kredita koje bi bilo u skladu sa monetarnom ravnotežom. U praksi se obično dešava da tražnja bankarskih kredita premašuje iznos koji bi odgovarao monetarnoj ravnoteži, a shodno tome i potrebama ekonomskih subjekata. U osnovi ponude bankarskih kredita je visina (raspoloživog) kreditnog potencijala banaka, tj. maksimalno mogući iznos kredita (koji je u skladu sa Bazelom II determinisan visinom kapitala kojim banka raspolaže) koji banke mogu odobri pod uslovom da ostanu likvidne. 5.5. NEMONETARNI DEPOZITI KAO KANAL STVARANJA I POVLAČENJA NOVČANE MASE Depozi ekonomskih subjekata, su raspoloživa novčana sredstva na računu poslovne banke, koja se nalaze u pasivi bilansa banke i predstavljaju bančine obaveze. Ekonomski subjek ih mogu povući sa računa u svakom trenutku, bilo za servisiranje nekih drugih svojih obaveza ili pak za inves ranje u druge oblike finansijskih instrumenata (ak ve) ukoliko su prinosi veći ili prihvatljiviji od kamate koju dobijaju na svoje depozite kod poslovne banke. Nemonetarnu pasivu bilansa poslovnih banaka čine: (1) pored depozita privrednih subjekata, kratkoročni kredi centralne bane i slični izvori sredstava, (2) dugoročni, inves cioni i slični kredi na bazi oročenih depozita i drugih dugoročnih izvora sredstava. Nemonetarna pasiva bilansa poslovnih banaka predominantno služi za plasman kredita ekonomskim subjek ma (što predstavlja ak vu za banku), po višim kamatnim stopama od onih koje banka plaća za svoje izvore (ak vna kamatna stopa bi trebalo da bude viša 56 50 Reč kredit po če od la nske reči credo, što znači verova . MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à od pasivne kamatne stope banke). Uvažavajući nehomogenu strukturu bilansa poslovnih banaka, one: U prvom slučaju funkcionišu kao poslovne banke, pri čemu obavljaju funkciju kreiranja, odnosno, poništavanja novca. U drugom slučaju funkcionišu kao inves cioni fondovi ili finansijski posrednici, koji ne kreiraju novac, već samo prelivaju novčana sredstva koja po ču od raspodele društvenog proizvoda finansijskim kanalima. U skladu sa prezentovanom strukturom, možemo zaključi da celokupna nemonetarna pasiva banaka ne u če na kretanje novčane mase. Deo poslovanja banaka kao finansijskih posrednika ne u če na kretanje novčane mase, jer znači prelivanje postojećih novčanih sredstava. Pošto isključimo ove kategorije (u praksi se podrazumeva arbitrarnost u sprovođenju ove operacije), možemo zaključi da preostali iznos nemonetarne pasive u če na kretanje novčane mase, ali ne na način da njihov porast znači smanjenje novčane mase i obrnuto. BOKS 5.1. – BANKARSKA PANIKA I PONUDA NOVCA Bankarska panika nastaje kada deponenti posumnjaju da bi banka mogla da bankrotira, pa ih zato hvata panika i odlaze da povuku svoje depozite. Bankarske panike predstavljaju problem za banke koje funkcionišu u bankarskom sistemu sa delimičnim rezervama. Pošto banka drži samo deo svojih depozita u rezervi, nije u stanju da udovolji zahtevima za povlačenjem depozita svih deponenata. Čak i ako je banka zaista solventna (što...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online