US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ukoliko eli da ostvari to bolji poslovni rezultat

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: editni potencijal banaka zavisi od dve grupe faktora: priliva i odliva bankarskih sredstava i od kreditnog mul plikatora, od vremenskog rasporeda prethodno pomenu h kategorija. Matema čki ovo možemo napisa na sledeći način: K j = ∑ t =1 Ft ∗ k j −t +1 t= j gde su: K j - kreditni potencijal u određenom periodu od j vremenskih jedinica, Ft - funkcija koja definiše iznos i vremenski raspored inicijalnog priliva ili odliva bankarskih sredstava (podrazumeva se priliv bankarskih sredstava koji je korigovan za iznos angažovanja ili oslobađanja bankarskih sredstava za druge svrhe). Ova funkcija definiše inicijalni priliv ili odliv bankarskih sredstava u određenoj vremenskoj jedinici t. k j −t +1 - kreditni mul plikator u vremenskoj jedinici j-t+1, računajući do kraja vremenskog perioda j. Iden čnost koja definiše kreditni mul plikator podrazumeva uključivanje stope zadržavanja kreditno ak vnih sredstava kod banke (banaka) i brzine mul plikacije (broj ciklusa mul plikacije u jednoj vremenskoj jedinici). Takođe, ovo ukazuje na postojanje dva aspekta problema kreditne mul plikacije – mikro (na nivou banke) i makro (na nivou sistema poslovnih banaka). 63 Uvažavajući ranija izlaganja, možemo zaključi da je kreditni mul plikator funkcija niza faktora: brzine mul plikacije, vremena trajanja procesa mul plikacije, stope obavezne rezerve i rezerve likvidnos , stope prelivanja sredstava u gotov novac i u posebne depozite. Pri tome, samo nam je stopa obavezne rezerve kod centralne banke poznata, i delimično stopa rezerve likvidnos . Ostali faktori su nepoznate kategorije.64 Takođe, možemo uoči da su pojam i priroda kreditnog mul plikatora, slični pojmu i prirodi monetarnog mul plikatora: 63 64 62 Stopa zadržavanja sredstava kod banke predstavlja odnos između iznosa sredstava odobrenog kredita koja ostaju u oviru banke (mikro aspekt) ili u okviru sistema poslovnih banaka (makro aspekt) kao kreditno ak vna sredstva, s jedne strane, i iznosa odobrenog kredita, s druge strane. Kreditno akvnim sredstvima se smatraju sredstva koja se zadržavaju na žiro računu banke kod centralne banke, umanjena za rezervu likvidnos . Stopa zadržavanja sredstava kod banke se može izrazi kao funkcija obavezne rezerve i rezerve likvidnos banaka kod centralne banke i faktora koji u ču na zadržavanje sredstava. Matema čki se to može izrazi na sledeći način: z = /1 − r / /1 − a − b − c / (gde je r- obavezna rezerva banaka kod centralne banke i likvidnos , a – stopa prelivanja bankarskih sredstava sa računa banaka u korist gotovog novca, b – stopa prelivanja sredstava u korist centralne banke ili u korist drugih banaka, c - stopa prelivanja sredstava na račune koji se isključuju iz osnove odobravanja kredita). Pod vremenom ciklusa kreditne mul plikacije podrazumevamo vremenski period između dve jednake uzastopne kreditne mul plikacije. Opširnije o matema čkoj formalizaciji kreditne mul plikacije pogleda sledeći izvor: Ćirović, M., Monetarno-kreditni sistem, Savremena administracija, Beograd, 1976., str. 177-185 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Kreditni mul plikator izražava broj jedinica kredita na jedinicu primarnog novca, dok monetarni mul plikator izražava broj jedinica novca u cirkulaciji na jedinicu primarnog novca. Kreditni mul plikator predstavlja bitan deo monetarnog mul plikatora, s obzirom na to da iznos plasmana monetarnih ins tucija predstavlja bitnu varijablu procesa kreiranja novca. U skladu s m jednačina kreditnog mul plikatora mogla bi se iskaza na sledeće načine: 65 mk = mk = Iz ove jednakos mul plikatora:66 možemo uoči K B K . R + G + MC + NC da je kreditni mul plikator deo monetarnog m = mk − mn + m f . Ovom jednakošću je uprošćena uloga kreditnog mul plikatora u procesu mone-tarne mul plikacije. Trebalo bi ima u vidu da: Kreditni mul plikator i mul plikator nemonetarnih prelivanja novca odražavaju međusobne odnose ulaganja novca u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija i domaćih plasmana monetarnih ins tucija. Smanjena ulaganja nemonetarnih subjekata u nemonetarne instrumente monetarnih ins tucija znači smanjenje kreditnog potencijala ovih ins tucija. Takođe, sam kreditni mul plikator ne deluje jednostrano na povećanje ili smanjenje monetarnog mul plikatora. Njegovo dejstvo može bi umanjeno ili kompenzovano dejstvom mul plikatora nemonetarnih prelivanja. Proces monetarne mul plikacije postaje složeniji ukoliko se uzme u obzir odnos između kreditnog mul plikatora i mul plikatora deviznih transakcija (koji je determinisan iznosom neto inostranih potraživanja monetarnih ins tucija). Nega van neto iznos potraživanja monetarnih ins tucija ima efekat povećanja kreditnog potencijala monetarne ins tucije: pokazuje da je deo sredstava upotrebljen za smanjenje deviznih rezervi (tj. smanjenje inostranih potraživanja), 65 66 Osnovne jednakos vezane za monetarni mul plikator se mogu vide u 4 i 6 poglavlju I dela udžbenika. Podsećanje za oznake: m – monetarni mul plika...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online