US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ukoliko je kamatna stopa na depozite nia od prinosa

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: cesa formiranja novčane mase. Navedite osnovne metode analize promene količine novca. Navedite i objasnite pristupe u interpretaciji monetarnih agregata. Znate da objasnite pristupe: M. Friedmana i A. Schwartz; P. Cagana; R. Teigena. Objasnite kako bankarski kredi u ču na emisiju i povlačenje novčane mase? Objasnite kako nemonetarni depozi u ču na stvaranje i povlačenje novčane mase? Objasnite kako devizne transakcije banka u ču na kreiranje i povlačenje novčane mase? 40 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à 5.1. POJMOVNO ODREĐENJE KREIRANJA I POVLAČENJA NOVČANE MASE Razvijeni finansijski sistemi se sastoje od složenog skupa različi h finansijskih ins tucija (kao što su: štedionice, različi inves cioni i penzioni fondovi, itd.), uključujući centralnu banku i poslovne banke. Međusobno delovanje različi h finansijskih ins tucija sa sektorom stanovništva i nefinansijskim privrednim subjek ma (koji su im klijen ), determiniše široku lepezu različi h finansijskih oblika ak ve i pasive finansijskih ins tucija. Shodno tome, tokovi kreiranja monetarnih agregata u uslovima nerobnog novca predstavljaju rezultat ak vnos monetarnih vlas i deo su široke strukture finansijskih tokova u koje su uključeni različi ekonomski subjek (finansijski i nefinansijski). U cilju razumevanja prirode i strukture tokova kreiranja novca, ukratko ćemo (u najjednostavnijem obliku) predstavi teoriju ponude novca – teoriju monetarnog mul plikatora ili teoriju primarnog novca. Teorija kaže da je ponuda novca (MP) veoma stabilna i rastuća funkcija primarnog novca (B). Shodno tome teorija tvrdi da: 46 Ako se menja B menja se i MP u istom pravcu. Većina promena varijable MP je rezultat promena varijable B. Matema čki se teorija izražava na sledeći način: M P = F ( B ), ΔM P ΔB 0 Istovremeno pokazuje da se u savremenim novačnim tokovima i bankarskim sistemima količina novca u op caju može izrazi kao proizvod monetarnog mul plikatora i primarnog novca. Takođe, ovu relaciju možemo izrazi kroz formu sledećih jednakos , koje su više prihvaćene od strane ekonomista: M P = m∗B m je monetarni muli plikator, koji može bi i granični i prosečni (pozi vna konstanta), a B (primarni novac) je množilac, jer m umnožava B do vrednos MP. M P = a +b∗B b je marginalni (granični) mul plikator (pozi vna konstanta), a je parametar (koji može uzima i nega vne i pozi vne vrednos ), a B je primarni novac. 46 Podrazumeva kompenzaciju međusobnih obaveza i potraživanja kako između centralne banke i ostalih monetarnih ins tucija, tako i između ostalih monetarnih ins tucija. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 41 Monetaris čki oblik teorije ponude novca se može prikaza sledećom matema čkom jednakošću: M P = m ∗ () ∗ B m je monetarni muli plikator – kompleksan parametar koji predstavlja funkciju većeg broja varijabli (koje su simbolično prikazane praznim prostorom između zagrada) i nije konstanta. B je primarni novac. Analizirajući ovu jednakost, možemo konstatova da su dve grupe determinan koje u ču na promenu količine novca u op caju: Determinante koje u ču na primarni novac – u velikom stepenu su pod kontrolom centralne banke. Determinante koje u ču na monetarni mul plikator – pod rela vno malim u cajem mera monetarne poli ke. Ovim saznanjem je pojednostavljena teorija ponude novca, empirijski vredna i veoma korisna, u cilju monetarnog planiranja i sprovođenja formulisane monetarne polike. Takođe, ukazuje da će monetarne vlas pravilno postupi ukoliko ponašanje monetarnog mul plikatora prihvate kao autonomno (van njihove neposredne kontrole). U skladu s m, nosioci monetarne poli ke bi trebalo da se fokusiraju na regulisanje promene novčane mase ukoliko žele da kontrolišu oscilacije količine novca u op caju. Učesnici savremenog novčanog tržišta su: Centralna banka, Sistem poslovnih banaka, Sektor nebankarskih ekonomskih subjekata. U skladu s m tokovi kreiranja novca predstavljaju finansijske transakcije između centralne banke, sistema poslovnih banaka i ostalih nebankarskih subjekata. Davaoci i primaoci sredstava su banke i ostali nebankarski subjek . U slučaju kreiranja novca, banke se pojavljuju kao davaoci sredstava, dok se u slučaju povlačenja sredstava banke pojavljuju kao primaoci sredstava. U slučaju ostalih nebankarskih subjekata se dešavaju suprotni događaju. Trebalo bi ima u vidu da su pomenu procesi, davanja i primanja sredstava od strane banaka i nebankarskih privrednih subjekata, međusobno zavisne pojave. Ukoliko banke vrše davanje sredstava (plasman) nebankarskim privrednim subjek ma (kreiranje novca), to znači da su prethodno formirale sredstva (potencijal) od nebankarskih privrednih subjekata ili centralne banke (primarni novac). Stoga, transakcije kreiranja novca od strane banaka i centralne banke predstavljaju i posredovanje i kreiranje novca. Ponašanje učesnika na tržištu je rezultat mo vacije kojom se rukovode u svojim akvnos ma. Različi...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online