US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Ukoliko se povea promet roba treba da se povea novani

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: novčanica /banknota/, papirni novac, savremeni depozitni /bankarski/ novac), i odnos države prema novcu su sve više u fokusu monetarnih istraživanja. Rezultat razmatranja su različita gledišta, koja se mogu u osnovi sves na tri teorije: 8 Metalis čka teorija novca, čiji je osnovni stav da novac mora ima svoju unutrašnju, materijalnu vrednost. Vrednost novca po če od vrednos supstance od koje je izrađen. Shodno tome, svi metali mogu služi kao novčane robe, a ne samo zlato i srebro (mada se ovima daje prioritet) odnosno metali su „novac od prirode“. Osnova prometne vrednos novca je sama prometna vrednost metala kao robe sadržane u novcu. Vrednost papirnog novca temelji se na vrednos metalnog – preko mogućnos njegove potpune zamene za metalni. Ova monetarna teorija je danas defini vno napuštena. Nominalis čka teorija novca, polazi od toga da vrednost novca po če od njegove nominalne sadržine, od vrednos koju je odredila država. Shodno tome, novac je tvorevina zakona odnosno novac ima državnim aktom određenu vrednost (nominalnu vrednost). Novac je u prometu samo zato što iza njega stoji autoritet države. Bankarska teorija novca (bliska nominalis čkoj teoriji), polazi od toga da povećanje ili smanjenje op caja banknota ne zavisi od emisione banke, već od stvarnih potreba privrede za sredstvima plaćanja. Ukoliko se poveća promet roba, treba da se poveća novčani op caj, i obrnuto. Trebalo bi ima u vidu da među ekonomis ma još uvek nije prihvaćena izričita definicija pojma novca (tj. šta se podrazumeva pod pojmom novca). Makroekonomska misao je bila pod u cajem traganja za varijablom zvanom „novac“ koja se može definisa , kvan fikova , kontrolisa , poveza na stabilan i predvidljiv način sa drugim ekonomskim varijablama, kao što su nominalni dohodak ili nivo cena. 7 8 Samuelson je napisao dosta ekonomskih dela o vrednos novca. Opširnije o anali čkim osnovama savremenog novca i vrstama novca, uključujući tri teorije o novcu, pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit.delo, str. 20-21, 22-24 i 24-35 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 7 Novac se definiše u smislu njegovih funkcija, nešto što služi kao sredstvo razmene (1), čuvar vrednos (2) i jedinica za obračun (3).9 Trebalo bi ima u vidu da dobar deo literature iz oblas ekonomije novca tradicionalno uzima mikroekonomsku polaznu tačku odnosno šta novac predstavlja za individulnog transaktora i šta je mo vacija za tražnju (što je u skladu sa prethodnom definicijom novca). Takođe, dobar broj ekonomista (sledeći Keynesa) is če ulogu novca kao „sup lno lukavstvo za povezivanje sadašnjos sa budućnošću“. Naše sadašnje radnje su rezultat naših očekivanja u budućnos . Elemenat neizvesnos oko budućih kretanja nas navodi da držimo novac kao „čuvar vrednos “.10 Monetarna teorija definiciju novca saopštava implicitno – „novac je ono što se ponaša onako kako to kaže monetarna teorija i u če na stvari kako se to zahteva. U tom slučaju, novac se pokazuje kao jedna teorijska konstrukcija i traganje za njegovom empirijskom kopijom predstavlja tes ranje teorije.” (Živković, A., Kože nac, G.)11 Prema J. G. Gurley i Edward S. Shaw, potrošnja nije ograničena količinom novca u op caju, već „likvidnošću“.12 Argument, koji koriste ekonomis ovog pravca, jeste da raspoloživi kvantum gotovog novca nipošto ne uspeva da se ograniči potrošnju na agregatnom nivou. Zbog toga, monetarna poli ka mora da se fokusira na ceo niz likvidnih oblika finansijske ak ve i kreditnih aranžmana kojima raspolažu privredni subjek (a ne samo na volumen gotovog novca). 2. Odnosi novca i cena, odnosno, delovanje i uloga novca u savremenoj privredi. Sva kompleksnost problema novca je rezultat toga što se on često posmatra izdvojeno za sebe, bez povezanos sa celinom finansijskog i privrednog sistema. Novac nastaje kao rezultat robne razmene, odnosno, evoluira od oblika prometne vrednos : od jednostavnog preko opšteg do novčanog. Istorijiski gledano, novac se izdvaja kao posebna roba iz ostalog robnog sveta (rado se primao i nalazio u razmeni), gubi svojstva svakodnevne upotrebne vrednos i postaje opš ekvivalent koji se sve više upotrebljava isključivo u procesu razmene ostalih proizvoda. Time se stvara osnova za nastanak i razvoj novčanog oblika vrednos . Ovaj opš ekvivalent u procesu razmene dobija posebnu funkciju, te svojim „predmetnim sadržajem“ (odnosno, upotrebnom vrednošću) izražava vrednost drugih roba. Ona postaje novac kada je stekla status opšteg ekvivalenta. Time se razvija novčani oblik vrednos . Pored svoje upotrebne vrednos (koju ima zbog prirodnih svojstava), ova roba dobija i novu, širu, posebnu društvenu vrednost, svojstvo da se njome mere vrednos svih ostalih roba.13 9 10 11 12 13 8 Mankiw i Taylor novac definišu kao „skup imovina u privredi koje ljudi redovno koriste da bi kupovali dobra i usluge od drugih ljudi” (Ekonomija, D...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online