US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Umesto da rizikuju da polome kamen ili kimu

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: strvcetu na Južnom Pacifiku život je lak, a valuta čvrsta. Na svim drugim mestima na svetu, škripi poljuljani svetski monetarni sistem; plivajući devizni kursevi izazivaju haos na valutnim tržištima, a devalvacije su postale opšte mesto. Ali, na Japu je valuta čvrsta kao kamen. U stvari, ona i jeste kamen. Krečnjak, da budemo precizni. Skoro 2.000 godina, ljudi na Japu koriste velike točkove od kamena za plaćanje velikih kupovina, recimo, zemlje, kanua ili dozvola za brak. Jap je teritorija pod starateljstvom SAD-a, a dolar se koristi u prehrambenim prodavnicama i na benzinskim pumpama. Međutim, na ostrvu se i dalje koristi kameni novac, baš kao što i dalje postoji drevni kastinski sistem i tadicionalna odeća u vidu tkanine oko bokova i suknje od trave. Kupovina imovine kamenjem “mnogo je lakša nego kupovina američkim dolarima”, kaže Džon Čodad, koji je nedavno kupio građevinsko zemljište kamenim točkom prečnika 70 cm. “Mi ne znamo vrednost američkog dolara.”…. Kameni točkovi nisu dobri za sitne tranakcije, pa stanovnici Japa za sitne transakcije koriste druge oblike valute, recimo, pivo. Pivo se nudi kao naplata za sve vrste sitnih poslova, uključujući i one građevinske. Deset hiljada stanovnika na Japu godišnje troši 40.000 do 50.000 sanduka, uglavnom Badvajzera… Stanovnici Japa koriste kameni novac još otkad je japski ratnik po imenu Anagumang prvi doneo ogromne stene iz krečnjačkih pećina sa susednog Palaua, pre oko 1.500 do 2.000 godina. Inspirisan mesecom, oblikovao je stene u velike krugove. Ostalo je već poznato. 10 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Stanovnici Japa naslanjaju kamene točkove na svoje kuće ili ih ređaju u seoskim “bankama”. Većina kamenja je prečnika između 75 i 150 cm, ali neki dostižu širinu i od tri i po metra. Svaki u sredini ima rupu, pa se može navući na stablo oborenog drveta betelovog oraha i tako nositi. Potrebno je 20 muškaraca da bi se podigao poneki kamen. Kako nalaže običaj, polomljeno kamenje je bezvredno. Na Japu nikad nećete čuti ljude kako kažu da žele parče kamena. Umesto da rizikuju da polome kamen – ili kičmu – stanovnici Japa ogromno kamenje obično ostavljaju tamo gde jeste i mentalnim računovodstvom beleže da je kamenje promenilo vlansika – kao što zlatne poluge u međunarodnim transakcijama menjaju vlasnika, a da pri tom ne napuštaju trezore Federalnih rezervi u Njujorku… Postoji nekoliko definitivnih prednosti korišćenja masivnog kamenja kao novca. Kao prvo, oni su otporni na trgovinu na crnom tržištu i predstavljaju nesavladivu prepreku za lopove. Osim toga, nema uzaludnih debata o tome kako stabilizovati monetarni sistem na Japu. Sa samo 6.600 kamenih točkova koliko ih je preostalo na ostrvu, ponuda novca ostaje nepromenjena… U međuvremenu se može desiti da kameni novac sa Japa stekne međunarodni značaj. Vašington je obavešten da Tosiho Nakajama, predsednik Mikronezije, planira da ponese jedan kameni disk kada sledećeg meseca bude posetio SAD. Kamen će biti prebačen mlaznim avionom američke avijacije. Zvaničnici kažu da g. Nakajama namerava da uruči kamen kao simoblinčni doprinos Mikronezije smanjenju američkog budžetskog deficita. Izvor: Pajn, A., Fiksna sredstva, ili zašto je na Japu teško odložiti plaćanje duga, Wall Stree Journal/29. mart 1984, pg. A1.15 15 1.3. PREGLED MONETARNIH TEORIJA U literaturi o monetarnoj teoriji prema prof. dr A. Živkoviću i dr G. Kože ncu iskristalisale su se sledeće faze u razvoju monetarne teorije:16 Period klasične i neoklasičine kvan ta vne teorije novca, vladala je sve do sredine 30-ih godina prošlog veka; Period kejnzijanske revolucije u formi kejnzijanske dohodne monetarne teorije, diferenciranja kejnzijanske teorije sa tendencijom neoklasične sinteze i pojave monetarne teorije imovinskog pristupa, koje su dobile u značaju posebno od sredine 50-ih godina prošlog veka; 15 16 U sledećem izvoru: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 634635 Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 357-390 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 11 Period monetaris čke kontrarevolucije kvan ta vne teorije novca koja po skuje kejnzijansku dohodnu monetarnu teoriju u zajednicu sa monetarnom teorijom imovinskog pristupa od 60-ih godina; Period oštre polarizacije monetarista i nemonetarista (kejnzijanaca, postkejnzijanaca, neokejnzijanaca i fiskalista) u formi već tradicionalne kontroverze monetarizma i kejnzijanstva od sredine 50-ih do sredine 70-ih godina; Period nove kontrarevolucije kejnzijanaca u formi vraćanja originalnim Keynesovim postavkama od sredine 70-ih i početkom 80-ih godina, kada je monetarizam, udružen sa strukturalizmom (ekonomija ponude), fak čki ugrozio kejnzijanizam u kreiranju opera vnih ekonomskih poli ka većine razvijenih zemalja. Prema dr M. Babiću postoje dve osnovne teorije potražnje za novcem:17 Klasična ili kvan ta vna novčana teorija, prema kojoj...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online