US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Zbog razvoja pojedinih privrednih delatnos gde se moe

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: iranja primarnog novca, u sledećoj iteraciji primarni novac iskazujemo na sledeći način: B = Kb + Knk + (FA - FP) + (OP - ONP) - KD Dalje, prethodnu jednakost možemo skra tako što ćemo sa Fn označi neto iznos deviznih transakcija centralne banke, a sa Op neto iznos ostalih plasmana. Matema čki se može iskaza na sledeći način: Fn = FA − FP i O p = OP − ONP Tako da dobijamo sledeću jednakost primarnog novca: B = K b + K nk + Fn + O p − KD Ova jednakost obezbeđuje anali čki okvir u kome je moguće istraživa delovanje različi h faktora koji u ču na promenu primarnog novca. Takođe, možemo uoči da centralna banka menja iznos primarnog novca putem svojih akcija i sistemom određenih složenih tranakcija koje centralna banka obavlja sa ostalim sektorima ukupne privrede i sa inostranstvom. 45 I na kraju možemo zaključi da u tržišnim privredama postoje sledeći kanali emisije primarnog novca: Operacije centralne banke na otvorenom tržištu, Devizne transakcije centralne banke sa inostranstvom, Centralna banka kao direktni zajmodavac – koris se izuzetno kada je ugroženo normalno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje. U praksi se najčešće koriste prva dva kanala emisije primarnog novca. 4.3. OPERACIJE CENTRALNE BANKE NA OTVORENOM TRŽIŠTU Transakcije centralne banke u poslovima prodaje i kupovine državnih har ja od vrednos predstavljaju značajan instrument regulisanja količine primarnog novca, novca u op caju uopšte i kamatnih stopa. U zavisnos od razvijenos finansijskog tržišta određene zemlje, zavisi koje će se har je od vrednos koris u ovim transakcijama. Najčešće su: državne obveznice, kratkoročne har je od vrednos emitovane od strane same centralne banke (blagajnički zapisi centralne banke), i u razvijenim privredama har je od vrednos emitovane od strane privatnih privrednih subjekata. Odgovarajućom zakonskom regula vom se omogućava centralnoj banci da emituje vlas te har je od 45 36 Svi transaktori koji imaju odnose sa centralnom bankom mogu se podeli na sledeće sektore: banke, različite državne (odnosno monetarne finansijske) ins tucije i inostranstvo. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à vrednos na tržištu, i da realizuje neposrednu kupovinu i prodaju takvih obveznica zajedno sa državnim obveznicama. Centralna banka preduzima operacije na otvorenom tržištu da bi izazvala željene promene u kreditnim tokovima na makroplanu (glavni efek operacija) i strukturi kamatnih stopa (propratni dodatni efek operacija), što kao krajnju instancu ima u caj na opš nivo privredne ak vnos jedne ekonomije. Is m se direktno pogađa likvidnosna pozicija poslovnih banaka. Svaka prodajna operacija centralne banke smanjuje količinu primarnog novca (za iznos koji odgovara vrednos obavljene prodaje) i obrnuto, što neposredno ili posredno smanjuje ili povećava likvidnost banaka. Monetarna mul plikacija preuzima prenošenje inicijalnih efekata na planu likvidnos banaka, delujući na ponudu novca u op caju preko plasiranja slobodnih novčanih sredstava banke, odnosno, redukcije njihovih kreditnih plasmana. Takođe, prodajne operacije centralne banke (kao izraz sprovođenja restrik vne monetarne poli ke) u ču na smanjenje obima primarnog novca, i kreditnog potencijala i plasmana banaka, što može bi praćeno porastom tržišnih kamatnih stopa na kratak rok. Ovaj efekat se javlja u razvijenim zemljama gde se kamatne stope formiraju kao rezultat tržišnog delovanja. Vrlo je važno da centralna banka sagleda sve direktne i indirektne efekte operacija sa har jama od vrednos , kako bi mogla tačno da ih an cipira i primereno sprovodi svoje ak vnos . 4.4. DEVIZNE TRANSAKCIJE CENTRALNE BANKE SA INOSTRANSTVOM Monetarni efek deviznih transakcija centralne banke sa inostranstvom se mogu sagleda kroz operacije kupovine i prodaje deviza (koje se u bilansu banke reflektuju kroz promene potraživanja i obaveza prema inostranstvu), a imaju dvostruki karakter: Istovremeno predstavljaju kreiranje ili povlačenje primarnog novca. Kreiranjem ili povlačenjem primarnog novca povećava se ili smanjuje kreditni potencijal poslovnih banaka i vrši dalje mul plikovano kreiranje novca u op caju putem porasta kredita. Kreiranje primarnog novca putem veće kupovine od prodaje deviza, rezul ra povećanjem deviznih potraživanja centralne banke. Centralna banka direktno kupuje (odnosno prodaje) devize od poslovnih banaka (koje to rade za sopstvene potrebe ili potrebe svojih klijenata – pravnih i fizičkih lica), koje na taj način dolaze do dinarskih sredstava na svojim žiro-računima kod centralne banke i porasta kreditnog potencijala poslovnih banaka (u nacionalnoj valu ). Povećani kreditni potencijal će bi jednak umanjenom iznosu primljenih sredstava za iznos obaveznih rezervi. Takođe, promena MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 37 kreditnog potencijala banaka je osnova za nastajanje drugog, izvedenog monetarnog efekta deviznih tranasakcija centralne banke – efekat mul plikacije putem porasta kredita...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online