US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Znai instrumen monetarne polike otvorenog trita imaju

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: u, mora da bude “dugotrajna”. Ovo obično rezul ra decelaracijom ekonomskog rasta, što prisiljava monetarne vlas da budu oprezne u sprovođenju te poli ke, jer je cena koja se za to plaća vrlo visoka. Pokušaj da se dođe do finansijske stabilnos ograničavanjem globalne tražnje, verovatno će da izazove veći gubitak u stopi realnog rasta i zaposlenos . MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 139 Restrik vna monetana poli ka se može grafički prikaza na sledeći način: Grafikon br. 4. Restrik vna monetarna poli ka M osa označava novčanu masu, a Y osa označava društveni proizvod. R označava ravnotežnu tačku, S predstavlja štednju, dok I predstavlja inves cije. Smanjenje količine novca u op caju sa M0 na M1 dovodi do smanjenja potrošnje i inves cija sa I0 na I1. Smanjenje tražnje i potrošnje uzrokovano nestašicom novca i kredita, istovremeno povećava preferenciju likvidnos (zadržavanje neutrošenog novca), posebno kada se očekuje produženo vođenje monetarne poli ke. Restrikcija novca i kredita ne samo da smanjuje potrošnju i inves cije, već dovodi do mul plikovanog pada proizvodnje (dohotka) za visinu mul plikatora inves cija (m). Istovremeno, pad potrošnje ak vira i nega van proces akceleracije (delovanje potrošnje na inves cije i nacionalni dohodak). Efek restrik vne monetarne poli ke su višestruko nega vni na realni rast, proizvodnju, inves cije i zaposlenost. Stoga se mora dosta oprezno, dozirano i kratkoročno sprovodi . Duže vođenje restrik vne monetarne poli ke, posebno radi stabilizacije cena i deviznog kursa, redovno odvodi privredu u recesiju. Može se zaključi da monetarna poli ka pokazuje potrebnu efikasnost, kada su uzroci nestabilnos uglavnom monetarni faktori, dok se u drugim faktorima redovno javlja potreba za sinhronizovanjem mera makroekonomske poli ke. Teško je i gotovo nemoguće, da se razgraniče monetarni od realnih faktora nestabilnos i njihova specifična težina u pomenutom procesu. Trebalo bi ima u vidu da današnja stagflacija dovodi montearnu poli ku pred dilemu da li da se orijen še na stabilnost (pojačava oscilacije realnog dohotka), ili da nastoji da ostvari punu zaposlenost (dovodi do varijacija u cenama). Takođe, ekonomis ne raspolažu čvrs m procenama o tome kolika je cena smanjenja inflacije, posmatrana u izrazima nezaposlenos i gubitka realnog dohotka. Među m, ono što se zna jeste da se cena povećava sa brzinom kojom pokušavamo da smirimo stopu inflacije. Restrik vna monetarna poli ka podrazumeva primenu sledećih monetarnih instrumenata: povećanje eskontne stope, povećanje kamatne stope u bankarskom sistemu, 140 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à kontrak vna poli ka otvorenog tržišta, restrikcija kredita privredi i stanovništvu, povećanje stope rezervi likvidnos , povećanje stope obaveznih rezervi, blokiranje depozita banaka, posebno namenjenih inves cijama, s mulacija svih oblika štednje. U praksi se vrši sinhronizovana primena više instrumenata monetarne poli ke. Možemo zaključi , da je cilj monetarne poli ke dos zanje neinflatorne stope monetarnog rasta, ali u zoni pos zanja mogućeg rasta proizvodnje i zaposlenos . BOKS 14.4. – ČITANJE INDIKATORA: DA LI ZAPOSLENOST RASTE ILI OPADA? U izdanju Barron-a od 2.juna 2003. godine kolumnista Gene Epstein se nije složio sa pesimističkom procenom tržišta rada koja je objavljena u Wall Street Journal-u 29.maja. Jon Hilsenrath u svom članku primetio je da “SAD doživljavaju najduži pad na tržištu rada posle Velike depresije”. Epstein, s druge strane, nazvao je članak iz Journal-a “fantazijom na prvoj strani” i tvrdio da se zaposlenost u stvari povećava. Šta je izvor ove razlike u mišljenju? Ko je bio u pravu? Šta je ovo značilo za tržište? Pokazalo se da su oba autora u pravu. Kao što je Epstein istakao, članak u Journal-u imao je u vidu ekonomske indikatore iz dela izveštaja o zaposlenosti o firmama a ne izveštaj o domaćinstvima. Epstein je naveo da su indikatori firmi i domaćinstava upućivali u suprotne pravce još od početka 2002.godine. Izveštaj o domaćinstvima i izveštaj o firmama mogu da daju različite informacije i pod različitim okolnostima svaki od njih može da bude pouzdaniji od drugog. Na bazi ranijih trendova Epstein tvrdi da će se podaci o firmama promeniti i da će se uskladiti sa podacima o domaćinstvu. Samo će vreme moći da pokaže da li je Epstein u pravu, ali je sasvim jasno da je korišćenje i tumačenje indikatora dosta komplikovano. Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta, Udruženje banka Srbije, Beograd, 2009., str. 613-614 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 141 BOKS 14.5. – ZAŠTO SE EKONOMISTI NE SLAŽU? “Kada bi sve ekonomiste poređali jedan do drugoga, ni tada ne bi došli do zaključka”. Ova opaska Džordža Bernarda Šoa mnogo toga govori. Ekonomisti kao grupa često su kritikovani zbog davanja kontradiktornih saveta vodećim političarima....
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online