US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Znate koji faktori u u na izbor ciljne intermedijarne

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: slu kupovne moći novca u zemlji i intervalutarna ili međunarodna vrednost. Kupovna snaga novca na domaćem tržištu je osnova za formiranje deviznog kursa nacionalne ekonomije. Dugoročno posmatrano, oscilacije deviznog krusa funckionalno su vezane za promene kupovne snage naconalne valute. Nema, ni može bi , stabilnog deviznog kursa, ukoliko kupovna snaga novca apsolutno i rela vno opada. 2. Devalvacija je monetarna mera kojom se zvanično konstatuje da je vrednost nacionalne novčane jedinice zbog delovanja u privredi izgubila realnu kupovnu snagu. Ako vrednost novca raste, tada govorimo o apresijaciji novca. Ukoliko vrednost novca pada govorimo o depresijaciji vrednos novca. Pad kupovne snage novca u zemlji je vezan za pojavu inflacije, a porast kupovne snage novca za deflaciju. Opširnije o efek ma i faktorima devalvacije valuta pogleda u sledećem izvoru: Komazec, S., Ris ć, Ž., Kovač, J., Međunarodni finansijski menadžment – Novac i finansijski kapital u međunarodnoj ekonomiji, Čigoja štapma, Beograd, 1996., str. 47-61 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Pre ulaska u devalvaciju, neophodno je razmotri sve pozi vne i nega vne efekte devalvacije, kao i njena kraktoročna (brza) i odgođena (usporena) delovanja. Trebalo bi ima u vidu da može da ima i nega vnu stranu delovanja, u smislu da direktno pods če inflaciju (uvozni proizvodi poskupljuju za stopu devalvacije; skuplji uvozni proizvodi se brzo ugrađuju u cenu drugih roba, čime se uvozna inflacija širi). Uvažavajući kompleksnost faktora koji determinišu uspeh devalvacije, ona ne može bi jedini oslonac stabilizacije jedne ekonomije, uz izravnanje spoljnotrgovinskog i deviznog bilansa. Stoga, u kombinaciji sa pratećim odovarajućim merama stabilizacione, tekuće i razvojene makroekonomske poli ke može da željene rezultate. Ukoliko dođe do porasta unutrašnje kupovne snage novca, koja je rezultat porasta proizvodnje i produk vnos rada, deflacije, restrik vne kreditne poli ke i smanjenja cena, monetarne vlas primenjuju meru revalvacije. Revalvacijom se povećava intervalutarna vrednost domaće valute. Zakonsko povećanje pariteta i jačanje intervalutarne vrednos novca karakterišu ovu meru, odnosno, zakonskim putem se dovodi u sklad nominalna vrednost novca sa njegovom realnom vrednošću. Ovde se odigrava suprotan proces od procesa devalvacije. Retko se primenjuje u praksi jer je odbrambena mera pro v suficita platnog bilansa. OBLIK PROMENE KUPOVNA SNAGA INTERVALUTARNA VREDNOST NOVCA OPŠTI NAZIV PROMENA Padanje vrednosti novca Inflacija Devalvacija Depresijacija Porast vrednosti novca Deflacija Revalvacija Aprecijacija Izvor: Živković, A., Kože nac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 272 Slika br. 6. Promene unutrašnje i spoljne vrednos novca 8.5. STABILNE CENE KAO GLAVNI CILJ MONETARNE POLITIKE Stabilnost cena bi trebalo prihva kao glavni cilj monetarne poli ke. U skladu s m važno je objasni doktrine o prinudnoj štednji. Pretpostavke na kojima se oslanja doktrina o prinudnoj štednji kroz inflaciju su: Inflacija dovodi do redistribucije realnog dohotka i imovine u društvu, što je rela vno dobro utemeljeno. Granična sklonost štednji dobitnika od inflacije je viša nego kod gubitnika od inflacije je krajnje uprošćen argument. 88 88 Gubitnici od inflacije su ekonomski subjek koji s ču fiksni dohodak (plate, penzije, rente) i novčani poverioci (kreditori). Dobitnici od inflacije su ekonomski subjek sa promenljivim dohotkom (subjek koji s ču profit) i novčani dužnici. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 85 Trebalo bi ima u vidu da su elemen koji objašnjavaju pravu prirodu prinudne štednje sledeći: Među dobitnicima i gubitnicima od inflacije, prave štediše (dobri domaćini), sa društvene tačke gledišta su gubitnici, a ne dobitnici. U društvu, kao celini, pri determinisanom dohotku, jedini način da se pos gne dodatna domaća akumulacija jeste putem žrtvovanja realne potrošnje nekih ili svih članova zajednice. Ukupno utvrđena štednja, jeste smanjenje realne potrošnje od inflacije. Samo višak smanjenja u realnoj potrošnji gubitnika od inflacije jeste ono što sačinjava neto (raspoloživu) prinudnu štednju. Na osnovu toga mogli bi zaključi da je inflacija mnogo efikasnija u prenosu dohotka od gubitnika na dobitnike od inflacije, nego u prikupljanju štednje. Prinudna štednja se nalazi u rukama dobitnika od inflacije, koji nisu prinuđeni da žrtvuju svoju potrošnju kako bi stvorili dopunsku štednju. Kategorizaciju gubitnika od inflacije možemo izvrši na sledeći način: Oni koji su bez ikakve mogućnos da ostvare dobrovljnu štednju, zbog čega su isključeni iz agregatne analize.89 One sa sigurnom mogućnošću dobrovljene štednje, čija će realna potrošnja opas (prema tradicionalnom shvatanju) što će se vide kroz sledeći odnos: pad u njihovom realnom dohotku, pomnoženo sa njihovom graničnom sklonošću potrošnji. Znači, tradicionalna teorija pretp...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online