US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Bilans nevidljive razmene i meunarodnog kretanja

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: i rezidenata u devizama. Zaduživanje banke kod nerezidenta po osnovu kredita, odnosno, odobravanje bankarskog kredita nerezidentu. Odobravanje kredita strane banke rezidentu. Kreditni poslovi obuhvataju: Komercijalne kredite – gde su prodavac i kreditor isto lice. To je prodaja robe sa odloženim plaćanjem. Element ovog kredita su: visina avansa, visina međuplaćanja, kamatna stopa, način regulisanja interkalarne kamate, obezbeđenje, plan otplate. Robne kredite – gde kredit odobrava ins tucija koja nije prodavac, ali se namena kredita određuje kao plaćanje određenih isporuka robe. Finansijske kredite – gde kreditor stavlja na raspolaganje sredstva ne ulazeći u namenu kredita. Trebalo bi ima u vidu da u skladu sa deviznim zakonom, banka može rezidentu fizičkom licu odobri kredit u devizama radi plaćanja uvoza robe i usluga i kupovine nepokretnos u zemlji, kao i nerezidentu kredit u dinarima Republike Srbije. Kratkoročne oročene bankarske depozite. Kratkoročne bankarske kreditne linije. Bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim po-slovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. D ò®þÄ® Ý®Ýã à 325 Jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja su u skladu sa deviznim zakonom reziden – pravna lica izdaju ista u korist nerezidenata – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u instoranstvu. Subjek kreditnih poslova mogu bi : Država - na osnovu posebnog Zakona. Banke - ukoliko imaju ovlašćenje Narodne Banke Srbije (u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun, u tuđe ime i za tuđ račun). Preduzeća za delatnost kojom se bave mogu se zaduži u inostranstvu. Fizička lica u svoje ime i za svoj račun se mogu zaduži u inostranstvu. Pri tome, obavezno se vrši registracija kredita, monitoring i otplata kredita kod Narodne banke Srbije. To podrazumeva podnošenje: ugovora, promene i raskid ugovora, korišćenje kredita, otplata kredita i naplata kredita, kao i garancije. Narodna banka Srbije propisuje način, rokove, i obrasce za registraciju i eviden ranje kreditnih poslova sa inostranstvom. Pre zaključivanja ugovora domaće lice je obavezno da o nameri zaključenja posla izves NBS.323 4.3.2. DIREKTNE INVESTICIJE Direktne inves cije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica. Pod ulaganjem smatra se: Osnivanje pravnog lica, ogranka ili prestavništva. Kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica. Dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač s če najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno, najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dos zanja praga od 10%). Kredi sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani kredi ). 323 Propisi iz oblas kreditnih odnosa sa inostranstvom su: Odluka o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva; Odluka o načinu, rokovima i obrascima za eviden ranje kreditnih poslova sa inostranstvom; Uputstvo za popunjavanje obrazaca za eviden ranje kreditnih poslova sa inostranstvom; Odluka o uslovima i načinu eviden ranja kreditnih poslova sa inostranstvom. Napomena: izračunavanje stepena zaduženos zemlje prema kriterijumu Svetske banke: 1. niska zaduženost jedne zemlje je ako je njen ino-dug prema bruto društvenom proizvodu (EDT/GDP) ispod 48%, a izvoz prema bruto društvenom proizvodu (EDT/XG&S) ispod 132%. 2. srednja zaduženost – ino-dug prema bruto društvenom proizvodu od 48,1% do 80%, a izvoz prema bruto društvenom proizvodu od 132,1% do 220%. 3. visoka zaduženost je – ino-dug prema bruto društvenom proizvodu iznad 80%, a izvoz prema bruto društvenom proizvodu iznad 220%. 326 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à U skladu s m, možemo istaći da strana ulaganja postoje kada strani ulagač: Ulaže u privredna društva u Srbiji (samostalno ili sa drugim stranim ili domaćim ulagačima): osnivanjem privrednog društva ili dokapitalizacijom ili kupovinom akcija ili udela u postojećem privrednom društvu. Ulaže reinves ranjem svoje dobi , bez iznošenja iz Srbije. S če drugo imovinsko pravo (svojina, pravo intelektualne svojine, i dr.) u Srbiji. Ulaže u vidu koncesija, u skladu sa propisima koji regulišu oblast koncesija. Ulog stranog ulagača može bi : U stranoj konver bilnoj valu . Stvarima. Pravima intelektualne svojine. Har jama od vrednos , drugim imovinskim pravima. U dinarima. U skladu sa važećom zakonskom regula vom stranom ulagaču su garantovana sledeća prava: Sloboda stranog ulaganja. Nacionalni tretman. Pravna sigurnost. Konverzija i sloboda plaćanja. Pravo na vođenje poslovnih knjiga, izrada finansijskih izveštaja i revizija. Pravno na transf...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online