US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Do 1988 godine za grupu zemalja panija novi zeland

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: udućnos se može očekiva primenom Bazel II sporazuma u Srbiji, da će rast plasmana u svim segmen ma poslovanja bi limi ran visinom kapitala poslovne banke.166 15.4.5. POLITIKA MINIMALNE STOPE LIKVIDNOSTI POSLOVNIH BANAKA Primarna likvidnost poslovne banke podrazumeva da poslovna banka mora uvek ima na raspolaganju dovoljno sredstava na svom žiro-računu, kako bi iservisirala sve dospele obaveze i nastavila normalno sa poslovanjem. Stopa primarne likvidnos je iznos sredstava koji poslovna banka mora da drži na svom žiro-računu u odnosu prema 166 Opširnije o Bazelu II i primeni istog u Srbiji pogleda sledeće izvore: www.nbs.rs i www.bis.org. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 157 svojim depozi ma po viđenju, odnosno, tekućim obavezama. Osnovni oblici delovanja ovog instrumenta su: Osigurava dnevnu likvidnost poslovnih banaka, da bi bile u stanju da vrše normalne kreditne funkcije. Deluje kao ograničavajući faktor u procesu kreditno-monetarne mul plikacije, iden čno delovanju obavezne rezerve. Centralna banka može da propiše povećanje visine stope rezerve likvidnos ukoliko oceni da su plasmani previsoki i da privredi pre inflacija, što znači smanjenje mogućnos banaka da odobravaju kredite ili, čak, povlačenje kredita iz privrede. Likvidnost poslovnih banaka centralna banka može da kontrolište na nekoliko načina: Propisivanjem oblika minimalne likvidnos poslovnih banaka i drugih finansijskih ins tucija. Određivanjem ročne strukture kredita banaka. Određivanjem načina korišćenja obavezne rezerve za popunu likvidnos banaka. Određivanjem načina korišćenja rezervnog fonda banaka u održavanju potebne likvidnos . Određivanjem opš h uslova kreditne sposobnos poslovne banke. Odobravanjem ili neodobravanjem kredita za likvidnost poslovnoj banci. Preduzimanje zakonom određenih mera prema nelikvidnoj poslovoj banci i dr.167 Pored sredstava primarne likvidnos , banke imaju sredstva sekundarne likvidnos , koja obuhvataju razne fondove banaka i kratkoročna devizna sredstva, što predstavlja znanto višu stopu od primarne. Inače, stopa likvidnos je izražena kao odnos sredstava na žiro računima banaka i gotovine prema kratkoročnim izvorima. Sve poslovne banke bi trebalo da se pridržavaju određenih načela likvidnos na osnovu: sopstvenog iskustva u kreditnoj poli ci, međubankarskih sporazuma, grupnih iskustava (međunarodno ak vne poslovne banke), ili stava centralne banke.168 15.4.6. OBAVEZNI KOEFICIJENT LIKVIDNOSTI BANAKA Obavezni koeficijent likvidnos banaka je jedan od instrumenata monetarne polike, koji se široko koris u praksi centralnih banaka. Osnovna neposredna uloga ovog koeficijenta je da određuje raspored ukupnog kredita bankarskog sistema na državu i ostale ins tucionalne sektore u privredi (ne savršeno). 167 U našoj poslovnoj praksi najsvežiji primer uspostavljanja prinudne uprave u poslovnoj banci zbog nelikvidnos bio je tokom 2008. i 2009. godine, kada je postavljen prinudni upravnik (iz redova NBS) u Metals banku a.d. Novi Sad. 168 U našoj zemlji, prema izveštajima o poslovanju banaka pripremljenim od strane Narodne banke Srbije, koeficijent likvidnos poslovnih banaka se kreće između 1,5 i 2,5. 158 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Obavezni koeficijent likvidnos u če na kreiranje primarnog novca, i u vezi sa m, na promenu količine novca u op caju. U praksi deluje na dva načina: obim pozajmica države od centralne banke, slobodu (pravo) banaka da prodaju državne obveznice iz svog por elja ili da, na osnovu njih, pozajmljuju sredstva od centralne banke. Obavezni koeficijent likvidnos se posebnom odlukom centralne banke definiše kao minimalni deo ukupne pasive banke (imenilac koeficijenta) koji bi trebalo da drže u obliku određenih likvidnih ak va (brojilac koeficijenta). Pomenute likvidne ak ve se sastoje od: (1) slobodnih rezervi likvidnih sredstava (gotovina u blagajni, plus sredstva kod centralne banke minus sredstva obaveznih rezervi kod centralne banke), (2) slobodnih državnih obveznica169 i drugih har ja od vrednos (koje su posebno naznačene), (3) kraktoročnih potraživanja prema drugim bankama (likvidna sredstva na računima drugih banaka). U praksi se pokazalo da ovako definisan obavezan koeficijent likvidnos za banke ne deluje perfektno u smislu da služi kao osnovni instrument kojim centralna banka može da upravlja rasporedom ukupnih kredita banaka između države i ostatka privrede. Manjkavos nastaju kao posledica komponenata obaveznog koeficijenta likvidnos koje ne predstavljaju plasmane banaka u slobodne državne obveznice. Ukoliko je cilj obaveznog koeficijenta likvidnos da obezbedi minimalni obim bankarskog kredita koji će bi usmeren na finansiranje potreba države, onda se to može najefikasinije pos ći direktnim uslovljavanjem: obaveza banku da propisani deo ukupne pasive (ili depozitnog potencijala) plasira u slobodne državne obveznice. Prema tome, moguće je postavi sistem obaveznog koeficijenta inves cija u slobodne državne obveznice i kvazi-držav...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online