US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Glasnik rs 11608 odluka o uslovima voenja deviznih

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: ankarski poslovi). U razvijenim zemljama ukupna bankarska ak va preko tri puta prevazilazi BDP. Podsećanja radi na novčanom tržištu se trguje kratkoročnim har jama od vrednos , na deviznom tržištu devizama, a na tržištu kapitala efek ma sa rokom dospeća dužim od godinu dana (akcije, obveznice). Pri tome, međunarodna tržišta su ona nacionalna novčana tržišta, gde i stranci (nereziden ), mogu da trguju. Osnovne vrste tržišta kapitala su: Primarno tržište obuhvata finansijske transakcije između emitenata har ja od vrednos i prvih inves tora. Emisija na ovom tržištu može bi privatna ili javna. Javna može bi na aukciji ili putem tendera. Pri čemu su niži troškovi prodaje preko privatne emisije. Sekundarno tržište je tržište dalje prodaje emitovanih har ja od vrednos (najčešće akcija i obveznica) na primarnom tržištu. Ono obezbeđuje likvidnost, formiranje realne tržišne cene, održavanje efikasnos poslovanja privrednih subjekata i op mizaciju strukture njihove imovine. Pri čemu trgovina može bi organizovana kao berzanska i vanberzanska. Trebalo bi ima u vidu da bez efikasnog sekundarnog tržišta nema ni pravog razvoja primarnog tržišta jer na sekundarnom tržištu država, preduzeća i lokalne vlas obezbeđuju sredstva za sopstveni razvoj i poslovanje. Berze su glavni nosioci tržišta kapitala. Predstavljaju mesta gde se susreću ponuda i tražnja, i zaključuju poslovi. U skladu s m, na njima se pojavljuju kupci i prodavci kapitala, banke, fondovi (penzioni, zdravstveni i inves cioni) i drugi subjek . Glavni finansijski instrumen kojima se trguje na tržištu kapitala su: Akcije - su har je od vrednos izdate u seriji koje glase na deo kapitala akcionarskog društva i daju pravo na upravljanje i s canje dividende. Obične akcije (common stock) daju pravo u upravljanju, a učešće u dividendi tek posle isplate D ò®þÄ® Ý®Ýã à 295 prioritetnih akcija. Prioritetne akcije (preffered stock) imaju prioritet u raspodeli dividendi, ali ne daju glasačko pravo u upravljanju firmom. Kumula vne prioritetne akcije daju pravo akcionaru da ako u jednoj godini ne primi dividendu ima pravo da se napla iz budućih dividendi, pre vlasnika običnih akcija. Akcionari obično imaju pravo na jedan glas po akciji, mada su moguće i tzv. pluraliteralne akcije. Cena akcije zavisi od očekivane zarade kompanije vlasnika i odnosne ponude i tražnje. Ocenjuje se prošlost firme, imidž, koliko zarađuje, kakvi su izgledi za buduće zarade u odnosu na konkurenciju, kakve proizvode (usluge) i robnu marku ima i ko čini menadžment firme. Tržište akcija je veoma turbulentno. Obveznice (hipotekarne založnice su vrste obveznica) - su dužničke har je od vrednos izdate u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednos sa kamatom. Obveznice koje se mogu konvertova u akcije ili druge oblike kapitala nazivaju se konver bilnim obveznicama. Obveznica je obligaciona pravna har ja od vrednos u kojoj se izdavalac obavezuje da će licu na kog obveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, bi isplaćen nominalni iznos naveden u obveznici i odgovarajuća kamata (fiksna ili promenljiva). Izdavaoci mogu bi preduzeća, banke, građani i država. Dele se po dospelos i načinu obezbeđenja od rizika. Finansijski deriva - su instrumen (ugovori) čija vrednost zavisi od cene predmetnog ugovora, čija su vrsta, količina i druga svojstva standardizova-na, a to su akcije, obveznice, strane valute, određena vrsta robe. Fjučers je finansijski instrument, odnosno, ugovor zaključen na berzi između prodavca i kupca učersa, a koji je berza standardizovala (vrednost i cena učersa). Operacije njegove kupovine i prodaje vrše se po isteku njegovog roka. Opcija je finansijski instrument (ugovor) koji je pravo kupca opcije naspram prodavca da zahteva od prodavca da na utvrđeni dan: a) isporuči (proda) osnovni predmet opcije po ugovorenoj (strike) ceni opcije (call opcija sa isporukom osnovnog predmeta opcija) ili b) primi isporuku (kupi) predmet opcije po ugovorenoj ceni opcije (put opcija sa isporukom predmeta opcije), ili c) ispla (prema uslovima trgovine) razliku između tržišne cene i ugovorene cene opcije (call opcija sa gotovinskom isplatom), ili d) ispla (prema uslovima trgovine) razliku između ugovorene cene opcije i tržišne cene opcije osnovnog predmeta (put opcija sa gotovinskom isplatom). 296 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à DIREKTNE INVESTICIJE Motivi investiranja Kompozicija investicije Procenat vlasništva nad kapitalom (vlasništvo nad glasačkim paketom) Prednosti Troškovi PORTFOLIO INVESTICIJE 1. Sigurnost kapitala i maksimiziranje vrednosti portfolija uloga; 2. Kontrola upravljanja u različitim zemljama domaćinima radi optimalne alokacije resursa i maksimalnog ukupnog profita u međunarodnoj operaciji. Motivi za ostvarenje kontrole upravljanja mogu biti: a) internacionalizacija tehnoloških znanja; b) prevazilaženje tržišnih nesavršenosti; c) prevazilaženje neravnoteža izazvanih državnim intervencijama i me...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online