US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Godine 14 zemalja ispunilo uslove od kojih 3 zemlje

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: primene. Pri tome, trebalo bi ima u vidu moguće nega vne posledice neadekvatne upotrebe budžeta kao instrumenta ekonomske poli ke: 194 Povećanje tražnje robe i usluga iznad planiranih okvira, što može da deluje na porast cena, smanjenje izvoza i povećanje uvoza, i na taj način prouzrokova više nega vnih nego pozi vnih efekata. Finansiranje budžetskog deficita kredi ma centralne banke vodi prejakoj monetarnoj ekspanziji, sa pozna m posledicama na porast tražnje robe i usluga, cene i platni bilans. Usmeravanje budžetskog deficita na povećanje potrošnje, bez odgovarajućeg smanjenja potrošnje u drugim sektorima, vodi smanjenju akumulacije i usporavanju privredog razvoja. Finansiranje deficita budžeta može prouzrokova znatne poremećaje u tokovima finansiranja privrede. 18.3. EFEKAT ISTISKIVANJA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU Efekat is skivanja, is če da celokupna javna potrošnja koja je finanisrana iz štednje (akumulacije), a ne putem kreiranja novca centralne banke, dovodi do porasta kamatnih stopa i is skuje ekvivalentan obim potrošnje privatnog sektora privrede, tako da je eskpanzioni efekat budžetskog pods caja ravan nuli.195 194 Opširnije o korišćenju budžetskog deficita kao instrumenta monetarne poli ke pogleda u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 617-620 195 R.G.Hawtey je tvorac teze efekta is skivanja, u radu pod nazivom Public Expandure and the Demand for Labour, objavljenom u časopisu Econimica, u broju iz marta 1925. Opširnije o efektu is skivanja pogleda sledeći izvor: Mankiw, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 772 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 185 U skladu s m is skivanju se može pristupi na nekoliko nivoa: Kao prostoj zameni novčane jedinice za novčanu jedinicu, gde država radi ono što privatni sektor ne radi, a gde nega vnih efekata i nema. Kada deficitno finansiranje nije praćeno emisijom novca, već obveznica, što izaziva rast kamata. Is če se značaj efekta bogatstva, tj. činjenice da deficit znači emisiju obveznica i povećanje bogatstva stanovništa koje obveznice kupuje danas uz verovatnoću da će za sve u budućnos bi povećani porezi kako bi se dug vra o. 196 Takođe, trebalo bi ima u vidu da dejstvo javne potrošnje na dohodak zavisi od kamatne elas čnos inves cione tražnje i tražnje za novcem.197 Posmatranje na srednji i duži rok, efekat is skivanja u če na smanjenje mogućnos finansiranja inves cija od strane privrede i stanovništva. Sporedni efekat is skivanja dolazi do izražaja kroz povećanje kamatne stope, koja deluje na ograničavanje tražnje za finansijskim sredstvima od strane transaktora. Rela vno visok nivo realne kamatne stope preko budžetskog deficita je podržan akceleracijom javnog zaduživanja na finansijskim tržiš ma uz restrik vnu monetarnu poli ku. Država da bi usporila rast kamatne stope, može da neutrališe efekat is skivanja ako pribegne bilo monetarnoj eskpanziji, bilo zaduživanjem u inostra-nstvu da bi usporila rast kamatne stope.198 18.4. FINANSIJSKI MEHANIZAM JAVNOG DUGA Čvrsta koordinacija monetarne i fiskalne poli ke je impera v kod budžetskog finansiranja javne potrošnje, u suzbijanju inflacije koja se javlja kao posledica deficitranog odnosa između tolerantnog budžetskog deficita, fiskalnog opterećenja i javnog duga. 199 Alterna vne metode koje se primenjuju u poli ci pokrića budžetskog deficita su: Primarna emisija centralne banke – uvećava monetarnu bazu, ali i rizikuje pojavu inflacije. Novčana sredstva deponovana kod sektora poslovnih banaka - povećavaju stopu likvidnos (ubacuje se dodatna količina kredita u prometne tokove), 196 Opširnije o efektu bogatstva pogleda sledeći izvor: Jakšić, M., Struktura ekonomske poli ke, Ekonomski anali, Ekonomski fakultet u Beogradu, oktobar-decembar 1990, str. 240 197 M.Friedman skrenuo pažnju na ovu činjenicu u svom radu: Capitalism and Freedom, Chicago, 1962, pg. 82 198 Opširnije o usporavanju rasta kamatne stope radi neutralisanja efekta is skivanja pogleda u sledećem izvoru: Živković, N., Finansijski mehanizmi javnog duga u tržišnim privredama, magistarska teza, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993, str. 43 199 Opširnije o koordinaciji monetarne i fiskalne poli ke pogleda u sledećem izvoru: Ćirović, M., Novac i stabilizacija, Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 68 186 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à Novčana akumulacija ekonomskih subjekata koja se apsorbuje izdavanjem har ja od vrednos na domaćem finansijskom tržištu - povlači akumulaciju iz privrede. U tom kontekstu poli ka upravljanja javnim dugom, uz fino doziranje poli ke budžetskog deficita ili suficita, je efikasno sredstvo an inflatorne ili an deflatorne poli ke, odnosno, stabilizacije finansijske poli ke. Pri tome, je važno da li se povećava dugoročni dug za otplatu kratkoročnog duga i da li se kra...
View Full Document

Ask a homework question - tutors are online