US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Preiavanje sor ranje meanje bojenje premazivanje

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: administracija, Ins tut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1972, str. 85-98, u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 178 262 Prezentovan stav M.Ćirovića u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 178 263 Prezentovan primer O.Kovača iz dela: Platni bilans i međunarodne finansije, CESMECON, Beograd, 1992, str. 148-149, u sledećem izvoru: Unković, M., cit. delo, str. 178 264 Opširnije o teoriji suvišne potrošnje u odnosu na nedovoljnu proizvodnju pogleda u sledećem izvoru: Alexander, S., Effects of Devolu on: A Simplified Sintesis of Elas es and Absopr on Approaches, The American Economic Review, March, 1959, u knjizi: Unković, M., cit. delo, str. 178-179 D ò®þÄ® Ý®Ýã à 253 gde je: Y - domaća proizvodnja, Y1 - domaća potrošnja, X - ukupan izvoz robe, usluga i faktora proizvodnje, M - ukupan uvoz robe, usluga i faktora proizvodnje. Ukoliko dođe do deficita onda je poželjno deficit finansira korišćenjem dugoročnog stranog kapitala namenjenog privrednom razvoju, a ne kapitala namenjenog potrošnji. Shodno tome, idealno bi bilo da je deficit razlika izvoza i uvoza jednak razlici između nacionalne štednje (S) i domaćih inves cija (I), odnosno, S-I=X-M. Ova jednakost je rezultat prikaza ravnoteže platnog bilansa na sledeći način:265 PRILIV = ODLIV I+X=S+M S-I=X-M S=I+(X-M) Ako je teško uspostavi potpunu ravnotežu uvoza kapitala i deficita između domaće štednje i inves cija (zbog nužnog uvoza proizvoda široke potrošnje), onda je poželjno da su odstupanja od jednakos što manja. Tada je ukupan deficit posledica razvojnog procesa, koji će omogući kasnije uspostavljanje ravnoteže uz dejstvo nove proizvodnje i izvoza. 2.4. NAČIN USPOSTAVLJANJA RAVNOTEŽE I FINANSIRANJE DEFICITA U PLATNOM BILANSU Zemlja bi trebalo da liberalizuje spoljnu trgovinu i izbegava ograničenja po tekućim transakcijama, ukoliko želi da obezbedi uslov konver bilnos nacionalne valute (u skladu sa članom VIII MMF-a). Pri tome: Ne sme da primenjuje diskriminatorsku praksu u spoljnoj trgovini, kao ni višestruke devizne kurseve. Trebalo bi da drži opitmalnu novčanu masu, realne kamate, plate i budžet, i da devizne rerezve održava na potrebnom nivou. Podrazumeva se dovoljna akumulaciju za privredni rast, spoljnu konkurentnost 265 Opširnije o utvrđivanju ravnoteže nacionalnog dohotka u maloj privredi i mul plikatoru spoljne trgovine pogleda sledeći izvor: Salvatore, D., cit. delo, str. 628-634 254 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à domaće privrede, funckionisanje pravne države i borbu ptoriv kriminala, korupcije i sive ekonomije. Podrazumeva se usklađena ponuda i tražnja deviza, odnosno, održavanje platnog bilansa na nivou koji to omogućuje (tzv. održivom nivou). U skladu s m, na trajnijoj osnovi, platnobilansna ravnoteža se može uspostavi samo ako se otklone oni uzroci (faktori) koji su i doveli do neravnoteže u platnom bilansu. Kao što smo već rekli, debalans nastaje usled disproporcija u faktorima razvoja, u odnosu na stopu rasta, i veće ukupne potrošnje od domaće proizvodnje. Ukoliko ima promašaja u razvojnoj poli ci, utoliko su problemi veći. Znači, ravnotežu je jedino moguće uspostavipravilnom razvojnom poli kom i usmeravanjem privrednih subjekata da otklanjaju debalans u razvoju:266 boljom organizovanošću, s mula vnim nagrađivanjem, većom produk vnošću rada, inovacijama, efikasnijom kombinacijom faktora proizvodnje, dovođenjem svih vidova potrošnje u granice ostvarenog dohotka, novim programima i renta blnim inves cijama, korišćenjem prednos i otklanjanjem slabos u ukupnom privrednom razvoju u cilju podizanja konkurentnos domaće proizvodnje i izvoza na inostranim tržiš ma. Možemo zaključi da se uspostavljanje ravnoteže, po pravilu rešava razvoj-nom polikom, odnosno, poli kom ubrzanog privrednog razvoja i adekvatnih strukturnih promena u privredi. Tada na proces uravnoteženja deluje razvojna poli ka, poli ka dohotka, poli ka cena, fiskalna, monetarno-kreditna poli ka i spoljnotrgovinska poli ka (devizni kurs, izvozne s mulacije i uvozni režim). Takođe, poli kom finansiranja platnog bilansa, odnosno, poli kom održavanja spoljno finansijske likvidnos moguće je uspostavi platno bilansnu ravnotežu na kratak rok. Njeni instrumen su podešeni tako, da se brzo može reagova u svim momen ma kada je to neophodno da bi se uredno isplaćivale sve dospele obaveze prema inostranim reziden ma, u tačno vreme kada one dospevaju. Ona je najuže oslonjena na platnobilansnu poli ku, a ima i svoje autonomne segmente kao što su: Tekuća poli ka izvoza i uvoza – sa aspekta likvidnos , uvek se primenjuje, a najviše kada se očekuje da može doći do nelikvidnos . Otuda se na uvoznoj strani uvode različita uvozna ograničenja (kao što su: porezi, takse, carine), a na izvoznoj čitav set mera koje treba da pospeše izvoz (kao što su: ograničenja domaće potrošnje, povoljnije kredi ranje proizvodnje za izvoz i izvoza; uvođenje posebnih s mulacija 266 Opširnije o uspostavljanju ravnoteže platnog bilansa pogleda sledeći...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online