US - Monetarno-kreditni i devizni sistem

Smanjenje inostranih potraivanja 65 66 osnovne

Info iconThis preview shows page 1. Sign up to view the full content.

View Full Document Right Arrow Icon
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: varuje izražavanjem svih varijabli monetarnog mul plikatora putem njihovog odnosa sa domaćim plasmanima monetarnih ins tucija (K). Osnova ovakvog razmišljanja je da su domaći plasmani monetarnih ins tucija osnovni instrument kreiranja monetarne poli ke. Kompletana proces uvođenja novih rela vnih činioca u jednakost monetarnog mul plikatora pogleda u sledećem izvoru: Živković, A., Kože nac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 180 Opširnije o nega vnoj vrednos monetarnog mul plikatora pogleda izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 182 Opširnije o definiciji monetarnog mul plikatora izvedenoj na osnovu funkcije šest koeficijenata pogleda sledeći izvor: Živković, A., Kože nac, G., cit. delo, str. 183-186 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 59 m= dm ∗ l + g r0 + r1 + r2 + g Sami koeficijen ponašanja, samostalno posmatrani, su funkcije različi h varijabli – kamatnih stopa, razvijenos bankarskog sistema i drugih faktora koji se mogu teorijski proceni i za koje se može utvrdi da su empirijski značajni. Ovim obezbeđujemo okvir za sagledavanje delovanja složenih faktora na ponašanje monetarnog mul plikatora. 6.3. FAKTORI KOJI USLOVLJAVAJU PROMENE MONETARNOG MULTIPLIKATORA Učesnici finansijskog tržišta (centralna banka, ostale monetarne ins tucije, nemonetarni domaći subjek i inostranstvo) svojim ponašanjem (koje je mo visano različi m razlozima) u ču na proces monetarne mul plikacije. Kao što smo videli u prethodnom izlaganju, šest koeficijenata odražava če ri grupe determinan monetarnog mul plikatora: Ponašanje sektora poslovnih banaka odražava koeficijent r1 (rezerve likvidnos poslovnih banaka). Ponašanje nebankarskih sektora se može vide iz kretanja koeficijenata g (gotovog novca) i koeficijenta d m (odnos depozitnog novca i ukupnih depozita). U caj mera fiskalne i kvazifiskalne poli ke na monetarno ponašanje nebankarskih privrednih subjekata se može vide iz koeficijenta l. U caj centralne banke na monetarni mul plikator se može vide iz koeficijenta r0 (obavezna rezerva). U caj monetarnih vlas na promene monetarnog mul plikatora (u manjoj meri odražava u caj monetarnog ponašanja banaka na promene monetarnog mul plikatora) se može vide iz hibridnog koeficijenta ( r2 ). Uvažavajući naša prethodna izlaganja možemo zaključi da centralna banka u če na monetarni mul plikator i ukupni proces kreiranja novca, na sledeći način: Odlučivanjem o emisiji primarnog novca i strukturi instrumenata ove emisije. Odlučivanjem o stopi obavezne rezerve monetarnih ins tucija kod centralne banke. Odlučivanjem o obaveznim depozi ma monetarnih i nemonetarnih subjekata kod centralne banke. Deviznim transakcijama. 60 MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® ® ò®þÄ® Ý®Ýã à U caj poslovnih banaka na promene monetarnog mul plikatora se ogleda u: Korišćenju maksimalno mogućeg kreditnog potencijala. Držanjem primarnog novca na računima kod centralne banke iznad iznosa koji odgovara stopi obavezne rezerve. Korišćenjem instrumenata emisije primarnog novca ispod okvira koji nudi centralna banka. Domaći nemonetarni subjek (stanovništvo i privreda) mogu u ca na monetarni mul plikator: Korišćenjem plasmana monetarnih ins tucija ispod okvira koji nude ove ins tucije. Držanjem gotovog novca u op caju. Odlučivanjem o držanju novca u celini (tražnja novca), što istovremeno znači i odlučivanjem o prelivanju novca u nemonetarne finansijske oblike ili obrnuto. I na kraju, merama nosioca fiskalne poli ke se u če na visinu budžetskih sredstava države, koja se drže u obliku depozita kod centralne banke i sačinjavaju najveći deo tzv. centralnih depozita kod centralne banke. 6.4. KREDITNI POTENCIJAL BANAKA I KREDITNI MULTIPLIKATOR Kreditni potencijal banke jeste maksimalni iznos plasmana banke u okvirima racionalne poli ke likvidnos . Ukoliko govorimo o maksimalnom iznosu plasmana u određenom momentu, mislimo na neto kreditni potencijal. Ukoliko govorimo o maksimalnom iznosu novih plasmana u određenom periodu, mislimo na bruto kreditni potencijal. Kao što smo izneli u prethodnim izlaganjima, kreditni potencijal banaka zavisi od: Obima prikupljenih sredstava – koji je determinisan obimom štednje i finansijske štednje nemonetarnih subjekata, i mogućnošću plasmana štednje. Ročne strukture i stabilnos prikupljenih sredstava – koja je determinisana uslovima deponovanja kod banke i kredibilitetom (finansijskom s blnošću) same banke. Potrebnog iznosa neplasiranih sredstava radi obezbeđenja likvidnos banke – koji je determinisan sledećim faktorima: (1) ročna struktura sredstava banke i stabilnost ponašanja ulagača, (2) dodatni izvori likvidnih sredstava, za slučaj vanrednih potreba, koje banke mogu koris za poboljšanje svoje likvidnos , (3) likvidnosnom strukturom plasmana banke i mogućnošću njihovog brzog smanjenja u slučaju vanredne potrebe. Ročne strukture i napla vos postojećih plasmana. MÊÄ ã ÙÄÊ-»Ù ®ãÄ® Ý®Ýã à 61 Shodno tome, možemo zaključi da kr...
View Full Document

This note was uploaded on 01/08/2013 for the course ECONOMICS 2 taught by Professor Ahmad during the Spring '09 term at Punjab Engineering College.

Ask a homework question - tutors are online