Renesansa Skulptura 15 v - SKULPTURA XV VEKA Medalja u...

Download Document
Showing pages : 1 - 2 of 79
This preview has blurred sections. Sign up to view the full version! View Full Document
This is the end of the preview. Sign up to access the rest of the document.

Unformatted text preview: SKULPTURA XV VEKA Medalja u renesansi Kao umetnička forma portretna medalja je prava renesansna tvorevina i očigledno je inspirisana antičkim novčićima, čisto komemorativnim po nameni. Povod za nastanak najranije medalje u Italiji bio je čisto istorijski; obeležavala je ponovno osvajanje Padove od strane FRANČESKA I KARARE-1390. Padova je bila jedan od najznačajnijih centara italijanskog humanizma. Predstavljen portret je direktno inspirisan antikom. Ovaj je pokušaj, ostao bez sledbenika. Kada se medalja ponovo pojavila, pola vela kasnije oko 1439. kada je Pizanelo predstavio ĐAN FRANČESKA GONZAGU, markiza od Mantove, na njoj nije bilo nikakvog okretanja antici. Portret izgleda kao izrezan sa neke freske u stilu Internacionalne gotike. Moglo se očekivati da će Karara-medaja imeti uticaja u Firenci, u kojoj je antička tradicija bila stalno prisutna, ali u Firenci u prvoj polovini XV veka nisu pravljene medalje-možda baš zbog ukorenjenih republikanskih osećanja, mogla se neka ličnost predstaviti ali ne i deifikovati. Udeo Firence ipak nije ostao beznačajan zahvaljujući Albertiju Albertijev autoportret »fotto alla spera«, naslikan na ogledalu, čuvao se u Vazarijevo vreme u palati Ručelaji-najpoznatijoj od njegovih profanih građevina. DVA SAČUVANA ALBERTIJEVA AUTOPORTRETA su bronzani reljefi. Stariji (Nacionalna umetnička galerija u Vašingtonu) izgleda da je nastao oko 1430. u Firenci. Inspiracija je antički portretni tip izgleda preuzet sa geme od ametista sa glavom Agripe (u Parizu). Albertijeva figura je obučena all'antica . Na levoj strani reljefa je Albertijev amblem, krilato oko. Lice je shvaćeno kao paradigma karktera, inspirisano je istim razmišljnjima o ljudskoj prirodi koja provejavaju kroz Albertijeve društvene rasprave. Postoje na reljefu oštećenja na obrazu, nastala pri livenju. Baš zbog toga Alberti je napravio i drugi bronzani autoportret (danas u Luvru). Mlađi reljef svakako predstavlja napredak u Albertijevom razmišljanju o portretu- držanje glave je ubedljivije, vrat obliji, a zona osnove svedena,natpis i amblem su izostavljenu te su sanim tim crte lica rečitije. Razlog za sumnju da su reljefi uopšte napravljeni u Firenci, leži u činjenici da tamo uopšte nisu imali nikakvog uticaja. Jedini centar gde se njihov uticaj može pratiti, je Ferara, a umetnik u čijem se radu očituju Pizanelo (Antonio Pizano) . Pizanelo je bio slikar izuzetnih sposobnosti, na drvetu i u fresko tehnici, dobar crtač i arhitekta skromnih mogućnosti. Kao skulptoru specijalnost su mu bile medalje pravljene u plitkom reljefu, u zlatu, pozlaćenoj bronzi, bronzi i olovu. Ova umetnost malih razmera ujedno je i istorija predstavljena kroz portretisane. ...
View Full Document